Сан Краљевића Марка/5
УГЛЕД 5
Вила покаже се на брегу.
ВИЛА:
Веће тама обузима
На гласу јунака;
Густом тамом увија се
Цела земља српска.
МАРКО:
Каква је то помрчина пред очима мојим?
(Ухвати се за држак од сабље и седне). Зар је дошло време умирања? Где си, вило, моја посестримо?
ВИЛА:
Покори се вечној вољи, Марко!
Вечна воља нигда с' не пориче.
МАРКО:
Еј, Србине, каквог те остављам!
(Тавним гласом).
Што сам мог'о, то сам учинио.
Бог нек чува мили народ српски!
Бог нек чува бедно и нејако! (Издахне).
СТАРАЦ:
Шта? Зар Марка смрт умори љута,
Заштитника бедне сиротиње?
ДЕВОЈКА:
Ко ће мене одбранити јадну?
ДЕТЕ:
Ко ће мога оца повратити?
|