San Kraljevića Marka/5
UGLED 5
Vila pokaže se na bregu.
VILA:
Veće tama obuzima
Na glasu junaka;
Gustom tamom uvija se
Cela zemlja srpska.
MARKO:
Kakva je to pomrčina pred očima mojim?
(Uhvati se za držak od sablje i sedne). Zar je došlo vreme umiranja? Gde si, vilo, moja posestrimo?
VILA:
Pokori se večnoj volji, Marko!
Večna volja nigda s' ne poriče.
MARKO:
Ej, Srbine, kakvog te ostavljam!
(Tavnim glasom).
Što sam mog'o, to sam učinio.
Bog nek čuva mili narod srpski!
Bog nek čuva bedno i nejako! (Izdahne).
STARAC:
Šta? Zar Marka smrt umori ljuta,
Zaštitnika bedne sirotinje?
DEVOJKA:
Ko će mene odbraniti jadnu?
DETE:
Ko će moga oca povratiti?
|