Регрут
| Регрут Писац: Јован Грчић Миленко |
I.
РЕГРУТОВА ПЕСМА.
Ој, мој царе, грдна царства,
Далеки му пути!
Све ћу редом да их прођем
С лагани регрути!
Пратиће ме шоца дуга,
Нова моја те́та,
Ал’ ће красно да звекеће
По врх панганета!
Па како ће да ми сија
Ружа са клобука!
Сваки дан ће да је чисти
Војакова рука.
Хеј, димшићу, што нас чекаш,
Под Варадин-градом:
Стан’ још мало, да с опростим
С белим Новим Садом.
Да попијем у њемука
Све Врушкино винце:
Нек’ се панти кад сам от’ш’о
Међу Коронинце!
Нек се знаде да ћу радо
У штурму да севнем;
Шалај, далај, ал’ пре штурме
Овако да певнем:
»Мени није села жао,
Тог села без мане,
Већ је мени сестре жао
И болесне нане!
Мени није вруле жао
И миле јој свирке,
Већ је мени »кола« жао —
И Маре, пастирке!«
Ију, ју, ју, ју!...
II.
ДЕВОЈКА И ПОШТАРЧЕ.
Стан’ поштарче, дуни: Откуда си?
Какви су ти у торбици гласи?
Пише л’ војно из царева града:
»Мара моја нека ми се нада!«
Ил’ не лише — убиле те силе!
Чезе ти се тада поломиле!!...
III.
РЕГРУТОВА МАЈКА.
Ох, како је пољуб врео
Којим мајка чедо буди:
Та њиме би живот цео
У детиње вргла груди!
Па како је речца мила
Којом мајка чедо кара:
Та у њој је тајно скрила
Своју љубав из недара...
Но како је брига веља
Која мајци чело мути:
Ах! муња јој срце стреља
И најмање што кад слути.
Ал’ у кол’ко већма јоште
Потресају мајку сузе,
Кад проучи црне поште
Да јој пушка сина узе.
Ту јој нада пала њена!...
Па се гробу гиба јаче...
Та жива је са’рањена; —
А теши се тим што — плаче...
У Бечу, у фебруару 1868.
Извор уреди
Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 93-95
|