Regrut
| Regrut Pisac: Jovan Grčić Milenko |
I.
REGRUTOVA PESMA.
Oj, moj care, grdna carstva,
Daleki mu puti!
Sve ću redom da ih prođem
S lagani regruti!
Pratiće me šoca duga,
Nova moja téta,
Al’ će krasno da zvekeće
Po vrh panganeta!
Pa kako će da mi sija
Ruža sa klobuka!
Svaki dan će da je čisti
Vojakova ruka.
Hej, dimšiću, što nas čekaš,
Pod Varadin-gradom:
Stan’ još malo, da s oprostim
S belim Novim Sadom.
Da popijem u njemuka
Sve Vruškino vince:
Nek’ se panti kad sam ot’š’o
Među Koronince!
Nek se znade da ću rado
U šturmu da sevnem;
Šalaj, dalaj, al’ pre šturme
Ovako da pevnem:
»Meni nije sela žao,
Tog sela bez mane,
Već je meni sestre žao
I bolesne nane!
Meni nije vrule žao
I mile joj svirke,
Već je meni »kola« žao —
I Mare, pastirke!«
Iju, ju, ju, ju!...
II.
DEVOJKA I POŠTARČE.
Stan’ poštarče, duni: Otkuda si?
Kakvi su ti u torbici glasi?
Piše l’ vojno iz careva grada:
»Mara moja neka mi se nada!«
Il’ ne liše — ubile te sile!
Čeze ti se tada polomile!!...
III.
REGRUTOVA MAJKA.
Oh, kako je poljub vreo
Kojim majka čedo budi:
Ta njime bi život ceo
U detinje vrgla grudi!
Pa kako je rečca mila
Kojom majka čedo kara:
Ta u njoj je tajno skrila
Svoju ljubav iz nedara...
No kako je briga velja
Koja majci čelo muti:
Ah! munja joj srce strelja
I najmanje što kad sluti.
Al’ u kol’ko većma jošte
Potresaju majku suze,
Kad prouči crne pošte
Da joj puška sina uze.
Tu joj nada pala njena!...
Pa se grobu giba jače...
Ta živa je sa’ranjena; —
A teši se tim što — plače...
U Beču, u februaru 1868.
Izvor uredi
Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 93-95
|