[Расла дуња, расла дуња]
Расла дуња, расла дуња,
дуња и јабука,
дуња баца мирис на све стране,
а јабука гране у висине.
Не чудим се дуње ни јабуке, 5
већ се чудим моме милом драгу
што се тол’ко на мен’ наљутио.
Ако сам га с оком погледала,
ја га нисам срцем севдисала,
моје срце сваког не севдише, 10
већ севдише јединца у мајке
који носи свилену доламу,
на доламе алени џепови,
у џепови од јунака руке.
