Разговор:Устав Црне Горе

Напомена: црногорски језик је службени, док је српски један од званичних језика у Црној Гори. Дакле, службени акти су на црногорском језику, међу којима и овај Устав. --Новак (разговор) 23:53, 22. новембар 2010. (CET)

Не знам чему води овакав закључак. Данашње политике подјеле језика овај Викизворник не требају занимати. Јасно смо усвојили одредбу која допушта узимање дјела писаних на хрватском језику (јер су српски и хрватски били у заједништву до скоро), а ови језици настали послије рата, поглавито мислим на бошњачки и црногорски, ништа се не разликују од српско-хрватског заједничког језика, тако да се та одредба односи и на њих. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:26, 23. новембар 2010. (CET) с. р.

Да, постоји та ставка у Смерницама, али који је смисао постављати службене акте ЦГ од 2007. када њен Устав јасно прави разлику између српског и црногорског језика. Дакле, имамо земљу која не признаје српски језик као службени, а њене акте постављамо на српском језичком пројекту. Свестан сам свих тих политчких подела, али овакве случајеве у вези са језиком би требало испитати.

Мој горњи коментар је требао само да подсети на језичку ситуацију у ЦГ. Уколико немаш ништа против, предлажем да се покрене расправа у писарници (или на одговарајућој страници према гласачким правилима) о (не)постављању службених црногорских аката од 2007. Ако се не слажеш с тиме, онда ништа — ова расправа је завршена. --Новак (разговор) 01:00, 23. новембар 2010. (CET)

Не видим разлог зашто би искључивали дјела писана на тзв. црногорском језику овдје на Википедији, погавито када се ради о овом Уставу. То је идентични језик који садрже и остала акта овдје на Викизворнику, и ту се не треба правити разлика. То што Црна Гора потенцира да је то њихов нарочити језик, да га неће звати српски итд. то нас не треба интересовати. По истој логици коју заговарачи црногорског језика шире, онда овдје не би требали укључивати ни дјела Његоша и других писаца из Црне Горе, који су једни од највећих српских писаца и пјесника. Једино се може расправљати о овом новом „+2 слова“ Правопису црногорског језика, јер ја не видим потребу зашто би скрнавили викизворник додавајући такве измишљотине овдје. О томе се може отворити расправа, али о свим досадашњим актима и дјелима до појаве ова два нова слова, ту немамо шта расправљати. То су уствари дјела писана на српском, а друга је ствар да ли ће неко то из политичких побуда назвати црногорским, бошњачким, хрватским итд. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:49, 24. новембар 2010. (CET) с. р.

„Српски, хрватски, бошњачки и црногорски језик су један те исти језик. Лингвистика не признаје политичку поделу.“ То ми је сваке године прва лекција из лингвистике. По тим схватањима и по садашњим смерницама, овај изворник више дође као „ужи српскохрватски“ а не српски. Онда испада да је бошњачки пројекат и црногорски потпројекат на изворнику непотребан.

Но шалу у страну. Ако је овде пракса да се бошњачки и црногорски рачунају као део српског, онда је свака расправа око црногорске ћирилице непотребна; јер ти језици онда могу да се сведу на наречја и дијалекте српског језика, а тренутне смернице допуштају постављање текстова писаним њима.

Да се не би дешавале евентуалне заблуде због ове праксе, предлажем да се у смерницама убаци ставка којом ће бити омогућено постављање текстова на (новоскованом) црногорском и бошњачком језику. --Новак (разговор) 16:21, 24. новембар 2010. (CET)

Српски изворник у неку руку и представља ужи српскохрватски, јер српски изворник садржи дјела из чисте српске културе, али и дјела из хрватске културе (не сва), она која су важна за српску историју, књижевност, културу итд. (то су најчешће дјела из периода српскохрватског). Наравно, овај изворник треба да садржи и дјела још прије стварања српскохрватског, дјела писана хагиографским стиловима, важна црквенословенска, славеносрпска и томе сл. дјела... Што се тиче пројекта бошњачког и црногорског, то није наш проблем. Црногорски не постоји у систему Википедије, док ето бошњачки има свој пројекат, али као што знамо српски, хрватски, бошњачки и српскохрватски језик имају скоро идентичне текстове, или приближног садржаја, осим оних тема која се тичу нације и ратова. Ми знамо овдје на нема разлике у тим језицима, граматика је потпуно иста, семантички систем, а самим тиме и језик. Бошњачки се наводно базира на претјераној употреби турцизама, али они нису за српски језик ништа ново, као што знамо, они се налазе у склопу српског језика као архаизми, па не представљају откривену топлу воду за наш језик. Хрватски се базира само на неким старомодним ријечима које су се раније користиле у српском језику и данас такође представљају архаизме, као нпр. тисућа, повијест... Па и Срби у БиХ и Срби у Србији користе другачије ријечи: једини кажу љестве, други мердевине, једни комбинерке, други моторцангле итд. Што се тиче бошњачког, они имају иста слова као и ми, исто тако и хрватски, али проблем је само с овим новим црногорским језиком који има +2 слова. О томе се треба расправљати, о бошњачком нема потребе. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:22, 25. новембар 2010. (CET) с. р.

Добро, ако смо дошли до закључка да је пракса постављања текстова на бошњачком и црногорском опрвдана, онда још остаје само питање да ли ће бити озваничена у смерницама.

А сад у вези са оним словима... Можда ће неким корисницима бити неразимљива, али ипак то нису једина неразумљива слова. Пошто је овде дозвољено и постављање текстова написаних и старијим облицима српског језика, врло је вероватно да ће некима бити неразумљива слова глагољице или ћирилице пре Вукове реформе. Иначе, та слова не користи само црногорски језик него и неки западно- и источнословенски језици.

Дакле, ако је дозвољена употреба архаичних слова, а тиме и архаичних писама, онда два додатна слова не би правила неку знатну разлику. С друге стране, ако мислиш да су та два слова ипак од значаја, разрешене су ти руке да покренеш гласање тј. расправу о предлогу поводом тих слова. --Новак (разговор) 16:30, 25. новембар 2010. (CET)

Да, у праву си. Два слова не би требала да представљају никакву сметњу, мада сам личног мишљења да су оскрнавила језик народа Црне Горе. Али, пошто је моје лично мишљење и погледи на то небитни, остаје како и јесте сада. Сва важна дјела и акта из сродних истовјетних језика се могу укључивати овдје на викизворник. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:56, 27. новембар 2010. (CET) с. р.