[Равно поље, жао ми је на те]
Равно поље, жао ми је на те,
Јер мој драги одшета уза те,
Нит ми вели: остај збогом, драга!
Ни ја њему: пођи збогом, драги!
Кад је био насрид поља равна, 5
Често ми се натраг обзираше,
Десну руку на прса мећаше,
Оно вели: остај збогом, драга!
Орашанин:
Равно поље, жао ми је на те,
јер мој драги одшета низа те.
Нит’ ми вели: — Остај збогом, драга!
Ни ја њему: — Пођи збогом, драги!
Кад је био насред поља равна, 5
често ми се натраг обзираше,
десну руку на срце мећаше.
Оно вели: — Остај зибогом, драга!