Пјевај злато
Пјевај, злато, ону пјесму,
Која болно срце л'јечи,
У којој су записане
Оне двије слатке р'јечи.
„Да си моја!“ и ја да сам
„Твој до вјека, мили драги,“
Ох, те р'јечи пријатне су
Моме срцу, Боже благи!ж
Пјевај, пјевај, нека чујем
Нек' се сладим пјесмом таком,
Да си моја, јединице,
Кажи св'јету, кажи сваком.
Нека цио свијет знаде,
Да ме судба усрећила,
Пошто ми је тебе драгу
Тако дивну поклонила.
Пјевај, злато, ону пјесму,
Која болно срце л'јечи,
У којој су записане
Оне двије слатке р'јечи.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
Бар (Црна Гора) 1898., Мило Јововић, „Словански свет “, број 17., у Бечу, 15. септембра 1898., стр. 261. (Ово је друга и уједно посљедња пјесма Мила Јововића, штампана латиничним писмом у овим словеначким новинама. Остале су штампане ћирилицом.)