Мило Јововић

Пјаница је, дјецо драга!
Најгорији друг:
Њему нема ниђе мјеста
У поштени круг.

Јере пјанство води собом
Сваких мȃна рој;
Пјаница ће заметнути
Сред тишине бој.

Пјанац не зна за поштење,
Не хаје за част –
Од памети и свијести
Јер изгуби власт.

Пјанац човјек упропасти
И сам живот свој,
Са леношћу он презире
Раденички зној.

Једном р'јечи: зло је пјанство
И најгора страст,
Јер се шњиме – како рекох –
Уништава част.

А од части и поштења,
Што ј' љепше на св'јет?
Без тога је људски живот
Увенути цв'јет.

Зато дјецо моја драга,
Чувајте се тог:
Ак' желите да вас љубе
И људи и Бог.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

Бар (Црна Гора), Мило Јововић, „Голуб“, број 4., у Сомбору, 15. фебруара 1895., стр. 58.