Пучина/29
V
КАТИЦА, СТАНКОВИЋ
КАТИЦА (улази напред): Извол'те овде причекати, кад не желите да вас јавим.
СТАНКОВИЋ: Не, не, немојте ме јављати, кад је ту господин министар, причекаћу ја и овде. А јел' те, Катице, како је
госпођи, је ли и она тамо у соби?
КАТИЦА: Не, госпођа је нешто мало слаба.
СТАНКОВИЋ (седне): Тако, е то нисам знао. Молим вас, испоручите јој моје најтоплије жеље да што пре оздрави.
КАТИЦА: Хвала.
СТАНКОВИЋ (провери на кључаоницу средњих врата): Па, господин министар није више тамо, мора да је отишао.
КАТИЦА: Можда га нисам спазила.
СТАНКОВИЋ: Идите пријавите ме, дете моје.
КАТИЦА: Драге воље. (Оде десно.)
СТАНКОВИЋ (провирује опет на врата)
КАТИЦА (враћа се): Збиља, господин министар је већ одавно отишао, а ја нисам спазила. Господин вас је молио да га мало
причекате; сад ће он, само да доврши неко писмо.
СТАНКОВИК: О, молим, причекаћу.
КАТИЦА (одлази)
|