Путник (Ђура Јакшић)

Путник
Писац: Ђура Јакшић
песма је написана 1855. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2]


Путник

Увек на опазу,
Куд човек не броди;
Бирајући стазу
Која срећи води,

Гледи стазе редом:
»Овом нећу ићи;
Идем право средом,
Пре ћу к мети стићи.«

И полази с Богом
Путем путник млади,
Младом, лаком ногом
По цветној ливади.

Што је другом тешко,
Лако је за њега;
Срце му с' витешко
Не плаши ничега.

По брегови туђи
К'о жерав се сија,
Иде певајући,
А зној га пробија.

Са јуначким скоком
Све беде обара,
Пред његовим оком
Све се у рај ствара.

Много је обиш'о
Света преголема,
И дома би иш'о,
Али дома нема...

»Мира мени треба,
Снага ми је пала,
А зарадит' хлеба
Рука ј' малаксала.

Ах, баш нигде станка,
Нигде за менека!
Старост ме, нејака,
Старост мене чека!«

И са тугом вељом
Лаћа штап опета,
Но не с оном жељом:
Упознати света.

Упозна га дости,
Не треба му више:
Све му већ пакости
О груд се разбише.

Вране њему косе
Посташе сребрне;
Добре ноге носе,
— Да у гроб посрне...

»Збогом, свете бели,
Ја стазу избира';
Душа даље жели,
Тело иште мира!«

И све на опазу
Даље путник ходи,
Радо следи стазу
Која гробу води...


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 146 година.

Извори

уреди
  1. Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 307.
  2. Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 8—10.