Putnik (Đura Jakšić)

Putnik
Pisac: Đura Jakšić
pesma je napisana 1855. godine[1]; tekst se ovde navodi prema Živanović (1931)[2]


Putnik

Uvek na opazu,
Kud čovek ne brodi;
Birajući stazu
Koja sreći vodi,

Gledi staze redom:
»Ovom neću ići;
Idem pravo sredom,
Pre ću k meti stići.«

I polazi s Bogom
Putem putnik mladi,
Mladom, lakom nogom
Po cvetnoj livadi.

Što je drugom teško,
Lako je za njega;
Srce mu s' viteško
Ne plaši ničega.

Po bregovi tuđi
K'o žerav se sija,
Ide pevajući,
A znoj ga probija.

Sa junačkim skokom
Sve bede obara,
Pred njegovim okom
Sve se u raj stvara.

Mnogo je obiš'o
Sveta pregolema,
I doma bi iš'o,
Ali doma nema...

»Mira meni treba,
Snaga mi je pala,
A zaradit' hleba
Ruka j' malaksala.

Ah, baš nigde stanka,
Nigde za meneka!
Starost me, nejaka,
Starost mene čeka!«

I sa tugom veljom
Laća štap opeta,
No ne s onom željom:
Upoznati sveta.

Upozna ga dosti,
Ne treba mu više:
Sve mu već pakosti
O grud se razbiše.

Vrane njemu kose
Postaše srebrne;
Dobre noge nose,
— Da u grob posrne...

»Zbogom, svete beli,
Ja stazu izbira';
Duša dalje želi,
Telo ište mira!«

I sve na opazu
Dalje putnik hodi,
Rado sledi stazu
Koja grobu vodi...


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Đura Jakšić, umro 1878, pre 146 godina.

Izvori

uredi
  1. Živanović J. 1931. Hronološke beleške. U: Đura Jakšić. CELOKUPNA DELA, KNjIGA PRVA. Narodna prosveta: Beograd. str. 307.
  2. Živanović J. 1931. Đura Jakšić. CELOKUPNA DELA, KNjIGA PRVA. Narodna prosveta: Beograd. str. 8—10.