Социјалистички марш
Под врбама лисним, сред густога хлада,
Клонуло ми тело — жићу стиже крај;
Лажне моје среће, варљивога нада,
Бледи жижак трне, тамни веће сјај.
Ој, птичице миле, чеда земног раја,
Са цвркутом, — песмом ширите свој лет, —
Нек вас срећу сласти сред небесног сјаја —
С песмицама миља облазите свет.
П т и ц е:
Преко поља,
Преко доља,
Преко гора
Сињих мора,
По висини,
По низини —
Лет, лет, лет
Цвркућући,
Певајући,
Винемо се,
Дигнемо се,
У висину,
У милину,
Пролазећи,
Облазећи
Цео свет.
П у т н и к:
Сред бурнога мора људскога живота
Без наде спасења — човек стоји сам.
Бичем море бије — ужасна страхота!
Док не буде срце једном ледни кам.
Ој, птичице, којим ваше жиће греди,
Са песмама миља изаткан је пут,
Немилосна судба за вама не следи,
Нит' невоље, патње бич вас шиба крут.
П т и ц е:
Наши дани
Пропевани
У радости
У сладости,
Како дођу,
Тако прођу —
Ај, хај, хај!...
Песма лета
Преко света,
Где год стиже
Миље ниже;
Докле једном
Срцу ледном
Песма јекне —
Задња рекне:
Ту је крај...
П у т н и к:
Трновитом стазом човек мора поћи;
На врхунац славе да с' успуже тек,
Крај невоље, патње мора прво проћи,
И док стигне мети — прош'о му је век...
Ој, пгичице миле! мета ваша где је?
Стаза вам је миљем покривена сва,
Целог вам се века песма дивна вије,
На небу вам звезда непрестано сја...
П т и ц е:
Наше среће
Нигде веће,
Цвркућући,
Певајући,
Преко света
— Лака лета —
Наш је пут...
Ми не знамо,
Не питамо
За невоље,
Нити боље.
Наши су пути
Сви засути:
Песмом, цветом,
Лаким летом;
Мио нам је наш пут
Цвр — цвркут...
1895 г. Шабац
