Socijalistički marš
Pod vrbama lisnim, sred gustoga hlada,
Klonulo mi telo — žiću stiže kraj;
Lažne moje sreće, varljivoga nada,
Bledi žižak trne, tamni veće sjaj.
Oj, ptičice mile, čeda zemnog raja,
Sa cvrkutom, — pesmom širite svoj let, —
Nek vas sreću slasti sred nebesnog sjaja —
S pesmicama milja oblazite svet.
P t i c e:
Preko polja,
Preko dolja,
Preko gora
Sinjih mora,
Po visini,
Po nizini —
Let, let, let
Cvrkućući,
Pevajući,
Vinemo se,
Dignemo se,
U visinu,
U milinu,
Prolazeći,
Oblazeći
Ceo svet.
P u t n i k:
Sred burnoga mora ljudskoga života
Bez nade spasenja — čovek stoji sam.
Bičem more bije — užasna strahota!
Dok ne bude srce jednom ledni kam.
Oj, ptičice, kojim vaše žiće gredi,
Sa pesmama milja izatkan je put,
Nemilosna sudba za vama ne sledi,
Nit' nevolje, patnje bič vas šiba krut.
P t i c e:
Naši dani
Propevani
U radosti
U sladosti,
Kako dođu,
Tako prođu —
Aj, haj, haj!...
Pesma leta
Preko sveta,
Gde god stiže
Milje niže;
Dokle jednom
Srcu lednom
Pesma jekne —
Zadnja rekne:
Tu je kraj...
P u t n i k:
Trnovitom stazom čovek mora poći;
Na vrhunac slave da s' uspuže tek,
Kraj nevolje, patnje mora prvo proći,
I dok stigne meti — proš'o mu je vek...
Oj, pgičice mile! meta vaša gde je?
Staza vam je miljem pokrivena sva,
Celog vam se veka pesma divna vije,
Na nebu vam zvezda neprestano sja...
P t i c e:
Naše sreće
Nigde veće,
Cvrkućući,
Pevajući,
Preko sveta
— Laka leta —
Naš je put...
Mi ne znamo,
Ne pitamo
Za nevolje,
Niti bolje.
Naši su puti
Svi zasuti:
Pesmom, cvetom,
Lakim letom;
Mio nam je naš put
Cvr — cvrkut...
1895 g. Šabac
