Птица на грани

Птица на грани Писац: Јован Грчић Миленко

Са истока ведра, мила,
Сунашце се креће,
Брда злати, доље буди,
Подмлађује цвеће.

Лептирићи уранили,
Па се бојом хвале,
А пчелице зујком буде
Јагодице мале.

Поточићи бистри зборе,
Срећни су им гласи:
У њима се сунце купа,
Ватру да загаси.

Све то види, прва види
Птичица на грани,
Па песмицу срећну пева,
Пева на тенани.

Брига њена сва је, чујте,
Лахора што пита:
Зашто да се дању-ноћу
По вртови скита?

Терет њезин сав је, знајте,
Пролетати грање;
Ал’ терета тог је, увек,
Слатко уздисање.

Све што види, све то спева;
Пева себе саму;
У песмици зору здравља,
А тако и таму.

На грани се љуља лако,
Па о срећи снива;
Грање шкрипи, она с’ чуди:
Откуд то да бива?

Е, тако се целог дана
Овим-оним слади,
У одмору и у послу
Увек пева, ради.

А када се данак бели
Црнилом огрне,
Са гранчице лако слети,
У џбуњиће сврне.

Ту посрче росу чисту
С успаваног цвета,
Па отпева молитвицу
Створитељу света.

Срећица је увек прати,
Успављује, буди, —
Ох, за срећу таку шта би
Жртвовали људи!

Па и ја сам срећан тако
К’о птица на грани,
Кад песмицу милу спевам
’Вако, на тенани!

( Из »Слободе.)

Извор

Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 25-27

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.