Ptica na grani

Ptica na grani Pisac: Jovan Grčić Milenko

Sa istoka vedra, mila,
Sunašce se kreće,
Brda zlati, dolje budi,
Podmlađuje cveće.

Leptirići uranili,
Pa se bojom hvale,
A pčelice zujkom bude
Jagodice male.

Potočići bistri zbore,
Srećni su im glasi:
U njima se sunce kupa,
Vatru da zagasi.

Sve to vidi, prva vidi
Ptičica na grani,
Pa pesmicu srećnu peva,
Peva na tenani.

Briga njena sva je, čujte,
Lahora što pita:
Zašto da se danju-noću
Po vrtovi skita?

Teret njezin sav je, znajte,
Proletati granje;
Al’ tereta tog je, uvek,
Slatko uzdisanje.

Sve što vidi, sve to speva;
Peva sebe samu;
U pesmici zoru zdravlja,
A tako i tamu.

Na grani se ljulja lako,
Pa o sreći sniva;
Granje škripi, ona s’ čudi:
Otkud to da biva?

E, tako se celog dana
Ovim-onim sladi,
U odmoru i u poslu
Uvek peva, radi.

A kada se danak beli
Crnilom ogrne,
Sa grančice lako sleti,
U džbunjiće svrne.

Tu posrče rosu čistu
S uspavanog cveta,
Pa otpeva molitvicu
Stvoritelju sveta.

Srećica je uvek prati,
Uspavljuje, budi, —
Oh, za sreću taku šta bi
Žrtvovali ljudi!

Pa i ja sam srećan tako
K’o ptica na grani,
Kad pesmicu milu spevam
’Vako, na tenani!

( Iz »Slobode.)

Izvor

Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 25-27

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Grčić Milenko, umro 1875, pre 149 godina.