Прошлост, Садашњост и Будућност
| Прошлост, Садашњост и Будућност (1870) Писац: Ристо Милић |
Прошлост нам је била с Немањима славна,
Ал’ с раздора клетог претвори се тамна;
Са Косовом Србство тешки удар снађе,
И сунце слободе с Србског неба зађе.
Бранковићу црни, просто ти не било,
Што у робство свали са издајством род!
Ти одломи Србству соколово крило,
И покровом црним застре Србски свод.
Са неслоге црне и издајства клета
Окова нас робство ев’ пет стотин’ љета;
Кроз то вр’јеме доста издржасмо јада,
Што нам злотвор злобни са мукама зада;
А код тол’ки снажни просвештени сила
Не нађе се једна, да нам пружи л’jек;
Тек надежда цигла утјеха нам била,
А уз ту и гуслин тјешио нас јек.
Све, што гођ је Србство најљепше имало,
Све му је с Косовом немило пропало;
Тек му сама душа остаде у груди,
Која сад на ново почиње да с’ буди.
Нек се буди, нека, и згода је дошла,
Дуго јој је небо сакривао мрак —
Устај, душе, устај, холуја је прошла,
Ево већ ти сија зорин сјајни зрак!
Кад те, душо, прошлост не обори тужна,
Која те у оков сковала к’о сужња;
Нека те садашњост ни мало не страви,
Јер ти са њом срећни Видов-данак плави.
На видик изиђи из мрачнога стана,
Садашњост те зове, на сусрет јој ход’,
Будућност се кроз њу указује славна,
Са којом ће скоро да т’ ускрсне род!
Извор уреди
Милић Р. 1870. Сербобранке: лиричне родољубне пјесме. На Цетињу, у државној Печатњи. стр. 7-8.
|