[Прошетала Маргита девојка]
Прошетала Маргита девојка,
Прошетала боса по камена,
Рано шета, а тихо ми пева:
— Бог т’ убио, војеводо Рајко,
Чим нестаде ти наша војвода, 5
Одма нама додијаше Турци.
Кад је био војевода Мирко,
Ми Турчина ни видели нисмо!
Тако пева Маргита девојка,
Она мисли никој гу не слуша, 10
А то Рајко и слуша и гледа.
— Селе моја, Маргито девојко,
Немој клети војеводу Рајка,
Што ће Рајко коме учинити?
Кад је био војевода Мирко, 15
Тад су биле многе војеводе,
По нашима редом градовима,
А сада су они преминули,
Кој ни умре, кој ни загинуја,
Само оста војевода Рајко 20
Као суво дрво у планину!
Што ће Рајко коме учинити,
Што ће коме, са шта ће Турцима?
Па извади ножи из појаса,
Удари се усред срца жива, 25
Мртав паде на земљицу црну.
Рајко паде, Маргита допаде,
Кука, цвили како љута змија:
— Браћо моја, све српске војводе,
Како бисте, тако и нестасте, 30
Па узела Рајкови ножевја,
Удари се усред срце живо,
Мртва, тужна, покрај Рајка паде.