[Prošetala Margita devojka]
Prošetala Margita devojka,
Prošetala bosa po kamena,
Rano šeta, a tiho mi peva:
— Bog t’ ubio, vojevodo Rajko,
Čim nestade ti naša vojvoda, 5
Odma nama dodijaše Turci.
Kad je bio vojevoda Mirko,
Mi Turčina ni videli nismo!
Tako peva Margita devojka,
Ona misli nikoj gu ne sluša, 10
A to Rajko i sluša i gleda.
— Sele moja, Margito devojko,
Nemoj kleti vojevodu Rajka,
Što će Rajko kome učiniti?
Kad je bio vojevoda Mirko, 15
Tad su bile mnoge vojevode,
Po našima redom gradovima,
A sada su oni preminuli,
Koj ni umre, koj ni zaginuja,
Samo osta vojevoda Rajko 20
Kao suvo drvo u planinu!
Što će Rajko kome učiniti,
Što će kome, sa šta će Turcima?
Pa izvadi noži iz pojasa,
Udari se usred srca živa, 25
Mrtav pade na zemljicu crnu.
Rajko pade, Margita dopade,
Kuka, cvili kako ljuta zmija:
— Braćo moja, sve srpske vojvode,
Kako biste, tako i nestaste, 30
Pa uzela Rajkovi noževja,
Udari se usred srce živo,
Mrtva, tužna, pokraj Rajka pade.
