Пролећни ритми
| Пролећни ритми Писац: Душан Срезојевић |
Пролећни ритми
У вази ружа љупко се отвара
И дише дахом мирисним и влажним,
Док мајска киша белим пљуском шара
Пролећни пејзаж, млазевима снажним.
Кроз жиле струји крв к'о мелем блага
И опија се дух к'о цвет у води: —
Ти опет блудиш, чежњо моја драга,
Кроз зелени пејзаж који тако годи.
Осећа слатке жудње без имена.
— О, забораве болова и јада!
Мени се чини да сам ван времена,
И да је Једно све: патња и нада,
И тиха чежња, и шуштање липа,
И кадивено таласаље траве:
Рек'о бих један мрк пепео сипа
На дух мој, као ноћ на сфере плаве!
Прозирем тајне; у ритмичном ходу
Векови хује; вечност и бескрајност
Блуде к'о сенке у космичном своду;
Планете трну, изгубивши сјајност;
Блескање ... Тихо, клизи, о животе!
Не жали патње, и муке, и беде:
К'о ехо једне носталгичне ноте,
Све жеље моје умиру и бледе!
Извори
уреди- ЗЛАТНИ ДАСИ. — Светлост, Крагујевац, 1975, стр. 23
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Срезојевић, умро 1916, пре 108 година.
|