[Проклет’ да си, мила мајко]
Проклет’ да си, мила мајко,
Што ме даде млого на далеко;
На далеко, ем су млого браћа.
Моје момче од сви је најмладо,
Најмладо је па ништа ие знаје. 5
К’д у гости пођем и њега поведем,
Па и тамо он чудо направи,
Ја му рекнем, а оно се љути,
Бркови устрчи исто ко мачиште,
А косу најежи исто ко вириште. 10
К’д је код мене, стра ме од њега,
А к’д га нема, умре за њега.
На пазар кад пођем и њега поведем,
И ја му рекнем да се дотера,
Он се дотера сас цепене гаће, 15
Којгод га види, сви му се смеју,
Ја му тој рекнем, а он се наљути,
И како бивол очи избуљи,
А како куче зуби исцери.
К’д је код мене, стра ме од њега, 20
А к’д га нема, умре за њега.
