Продата љуба Богданова
Седамдесет и седам градова,
Нема лепша града од Белаја
И бољега кмета од Богдана.
Ал’ је Богдан млого дужан Турком,
Па се не мож' да одужи дуга, 5
Већ беседи својој милој мајки:
„Облачи се, моја стара мајко,
Облачи се што гођ лепше можеш,
Да те водим на нове пазаре,
Не би ли се одужио Турком!” 10
Ал’ беседи љуба Богданова:
„Ој Богдану, драги господару,
Не продаји нашу стару мајку,
Већ продаји твоју верну љубу!”
А Богдан је љуби беседио: 15
„Ао, љубо, Бог те се сетио,
Ја за тебе и заборавио!
Облачи се, моја драга љубо,
Облачи се што год лепше можеш,
Да те водим на нове пазаре!” 20
Облачи се љуба Богданова,
Облачи се што год лепше може,
Све облачи свилу и кадифу,
Што је млада од бабе донела.
Узе Богдан своју љубу верну, 25
Одведе је на нове пазаре,
Телар виче по новом пазару:
„Ко ћ' купити љубу Богданову!”
Ту се нађе Туре, момче младо,
Па купује љубу Богданову; 30
Ал’ је млого Богдан заценио —
Три стотине гроша и дуката.
Простре Богдан диван-кабаницу;
Туре просу гроше и дукате,
Те он броји гроше и дукате, 35
А све гледи љубу Богданову,
Јер је она врло лепа била,
Колико је Туре избројило,
Још толико Туре забројило
Гледајући љубу Богданову. 40
Богдан скупи гроше и дукате;
Туре узе љубу Богданову,
Одведе је двору бијеломе.
А кад било вече о вечери,
Те су сели млади вечерати, 45
Сузе рони љуба Богданова.
Ал’ беседи Туре, момче младо:
„Ој Бога ти, Богданова љубо,
Што ти млада грозне сузе рониш —
Ил' т’ је жао Богданова двора, 50
Ил’ Богдана, драгог господара
Јел' старице, Богданове мајке?”
Беседи му љуба Богданова:
„Ој Бога ти, Туре, момче младо,
Није м' жао Богданова двора, 55
Ни Богдана, драгог господара
Ни старице, Богданове мајке;
У мене је таки братац био,
Рана му је на рамену левом,
А мадеж му на десном образу, 60
Па су њега заробили Турци
Још маленог у колевки златној,
И кад су га заробили Турци,
Онда су нам мајку сагубили.”
Ал’ беседи Туре, момче младо: 65
„Ој Јелице, рођена сестрице,
Та ти ли си, Јело, сестро моја!”
Кад ујутру данак освануо
И јарко је огријало сунце,
Узе Туре љубу Богданову, 70
Па одведе на нове пазаре.
Телар виче по новом пазару:
„Ко је синоћ продавао љубу,
На част њему и љуба и благо —
Нађоше се братац и сестрица!” 75
(АСАНУ, бр. 8552/257, XXVII, бр. 11).
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
