Проговара Осман Ајдук

* * *


[Проговара Осман Ајдук]

Проговара Осман Ајдук:
„Чујеш ли ме, стара мајко,
ће идемо у Осларе,
да грабимо две девојке:
белу Јану, т’нку Стану.“ 5
„Послушај ме, Осман синко,
ти не иди у Осларе.
Осларчани криво седив,
криво седив, право гађав.“
Своју мајку не слушаја, 10
повикаја побратимче,
побратимче тој Шимширче:
„Послушај ме, побратимче,
да идемо у Осларе,
да грабимо две девојке: 15
белу Јану, т’нку Стану.“
Па пођоше низ клисуре,
низ клисуре Вртогошке;
песму певав, пушке фрљав,
право теглив за Павловце. 20
Кад дођоше у Павловце,
они тражив кафеџију,
побратима Станимира.
Проговара Ајдук Осман:
„Чујеш ли ме, побратиме, 25
побратиме Станимире,
дај ми вино ил’ ракију.“
Пише вино и ракију,
бела грла оладише.
Проговара Станимире: 30
„Куда идеш, мили побро?“
„Не ме питај, побратиме,
ми идемо у Осларе,
да грабимо две девојке:
белу Јану, т’нку Стану.“ 35
Па тргнаше од Павловце,
песму певав, пушке фрљав,
право теглив Бујановце.
Кад дођоше у Мртвице,
у Мртвице бујановске, 40
задремаја Осман Ајдук,
задремаја, с’н гледаја,
па говори побратиму:
„Чујеш ли ме, побратимче,
побратимче, ти Шемширче, 45
на коња сам задремаја,
и чуд н’ сам с’н гледаја:
савише се до два орла,
па ми очи извртеше.“
Туј говори тој Шемширче: 50
„Чујеш ли ме, побратиме,
побратиме, Осман-аго,
да се назад ми врнемо."
„Ој Шемширче, побратимче,
ће идемо у Осларе 55
макар главе изгубили!“
Право теглив Левосоје,
Левосоје, код бунара.
Воду точи чек’р Мара.
Проговара Осман Ајдук: 60
„Дај ни, Маро, ладну воду,
да ладимо бела грла.“
Још говори Осман-ага:
„Ће те питам, чек’р Маро,
ће те питам, да ми кажеш: 65
куде жнејев две девојке:
бела Јана, т’нка Стана?“
Проговара чек’р Мара:
„Све што знајем ће ви кажем:
оне жнејев Длге њиве, 70
или жнејев у Тополчики.“
Кад тој чуше побратими,
право теглив Длге њиве,
песме певав, пушке бацав.
Зачуше ги две девојке: 75
бела Јана, т’нка Стана,
па на браћа проговарав:
„Мили браћа, Ничко, Новко,
песму пева Осман-ага,
и сас њега тој Шемширче. 80
Они идев да не грабив.“
Туј говори Ничко, Новко:
„Чујете ли, миле сестре,
ако сте ги полагале,
ајд’ у здравље да идете.“ 85
„Несмо, несмо, мили браћа,
турска сила ће не граби.“
Т’г говорив Ничко, Новко:
„Чујете ли, миле сестре,
донесите т’нке пушке, 90
т’нке пушке од шиљаче,
а ви беж’те у конопље.“
Донесоше т’нке пушке,
т’нке пушке кремењаче.
Туј говори дели-Ничко: 95
„О мој брате, дели-Новко,
немој, брате, да промашиш.“
Пуче пушка дели-Ничко,
мртав паде Осман-ага.
Пуче пушка дели-Новко, 100
на Шемширче коња уби.
Право бега тој Шемширче,
право бега за Лучане.
Њега јурив Ничко, Новко.
Стигоше га куде гробља, 105
па и њега утепаше.


Напомене

Песме опевају догађај из прве половине XIX века. Качаци Осман и Шимшир погинули су у Ослару приликом покушаја да уграбе девојке из познатог рода Бурдуци. Сахрањени су на брду код Марчинских кућа. О Ничку, Новку и Осману врло често се пева у Ослару, Левосоју и у другим селима у бујановачком и прешевском крају. Певач Јован Лукић каже да је старија песма о Ничку и Новку била дужа и да је имала око 360 стихова.

Певачи и казивачи

Референце

Извор

  • Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 231-233.