Progovara Osman Ajduk

* * *


[Progovara Osman Ajduk]

Progovara Osman Ajduk:
„Čuješ li me, stara majko,
će idemo u Oslare,
da grabimo dve devojke:
belu Janu, t’nku Stanu.“ 5
„Poslušaj me, Osman sinko,
ti ne idi u Oslare.
Oslarčani krivo sediv,
krivo sediv, pravo gađav.“
Svoju majku ne slušaja, 10
povikaja pobratimče,
pobratimče toj Šimširče:
„Poslušaj me, pobratimče,
da idemo u Oslare,
da grabimo dve devojke: 15
belu Janu, t’nku Stanu.“
Pa pođoše niz klisure,
niz klisure Vrtogoške;
pesmu pevav, puške frljav,
pravo tegliv za Pavlovce. 20
Kad dođoše u Pavlovce,
oni traživ kafedžiju,
pobratima Stanimira.
Progovara Ajduk Osman:
„Čuješ li me, pobratime, 25
pobratime Stanimire,
daj mi vino il’ rakiju.“
Piše vino i rakiju,
bela grla oladiše.
Progovara Stanimire: 30
„Kuda ideš, mili pobro?“
„Ne me pitaj, pobratime,
mi idemo u Oslare,
da grabimo dve devojke:
belu Janu, t’nku Stanu.“ 35
Pa trgnaše od Pavlovce,
pesmu pevav, puške frljav,
pravo tegliv Bujanovce.
Kad dođoše u Mrtvice,
u Mrtvice bujanovske, 40
zadremaja Osman Ajduk,
zadremaja, s’n gledaja,
pa govori pobratimu:
„Čuješ li me, pobratimče,
pobratimče, ti Šemširče, 45
na konja sam zadremaja,
i čud n’ sam s’n gledaja:
saviše se do dva orla,
pa mi oči izvrteše.“
Tuj govori toj Šemširče: 50
„Čuješ li me, pobratime,
pobratime, Osman-ago,
da se nazad mi vrnemo."
„Oj Šemširče, pobratimče,
će idemo u Oslare 55
makar glave izgubili!“
Pravo tegliv Levosoje,
Levosoje, kod bunara.
Vodu toči ček’r Mara.
Progovara Osman Ajduk: 60
„Daj ni, Maro, ladnu vodu,
da ladimo bela grla.“
Još govori Osman-aga:
„Će te pitam, ček’r Maro,
će te pitam, da mi kažeš: 65
kude žnejev dve devojke:
bela Jana, t’nka Stana?“
Progovara ček’r Mara:
„Sve što znajem će vi kažem:
one žnejev Dlge njive, 70
ili žnejev u Topolčiki.“
Kad toj čuše pobratimi,
pravo tegliv Dlge njive,
pesme pevav, puške bacav.
Začuše gi dve devojke: 75
bela Jana, t’nka Stana,
pa na braća progovarav:
„Mili braća, Ničko, Novko,
pesmu peva Osman-aga,
i sas njega toj Šemširče. 80
Oni idev da ne grabiv.“
Tuj govori Ničko, Novko:
„Čujete li, mile sestre,
ako ste gi polagale,
ajd’ u zdravlje da idete.“ 85
„Nesmo, nesmo, mili braća,
turska sila će ne grabi.“
T’g govoriv Ničko, Novko:
„Čujete li, mile sestre,
donesite t’nke puške, 90
t’nke puške od šiljače,
a vi bež’te u konoplje.“
Donesoše t’nke puške,
t’nke puške kremenjače.
Tuj govori deli-Ničko: 95
„O moj brate, deli-Novko,
nemoj, brate, da promašiš.“
Puče puška deli-Ničko,
mrtav pade Osman-aga.
Puče puška deli-Novko, 100
na Šemširče konja ubi.
Pravo bega toj Šemširče,
pravo bega za Lučane.
Njega juriv Ničko, Novko.
Stigoše ga kude groblja, 105
pa i njega utepaše.


Napomene

Pesme opevaju događaj iz prve polovine XIX veka. Kačaci Osman i Šimšir poginuli su u Oslaru prilikom pokušaja da ugrabe devojke iz poznatog roda Burduci. Sahranjeni su na brdu kod Marčinskih kuća. O Ničku, Novku i Osmanu vrlo često se peva u Oslaru, Levosoju i u drugim selima u bujanovačkom i preševskom kraju. Pevač Jovan Lukić kaže da je starija pesma o Ničku i Novku bila duža i da je imala oko 360 stihova.

Pevači i kazivači

Reference

Izvor

  • Narodne pesme i basme južne Srbije, skupio i priredio Momčilo Zlatanović, Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti, 1994., str. 231-233.