Пријатељство (Јововић, II)

Мило Јововић

Пријатеља много имаш,
Сви те воле, сви те штују,
Сви те хвале и да речем –
У сјајне те зв'језде кују.

То је дивно и честито,
То је нешто одвећ л'јепо;
Ал' се плашим да то може
Пријатељство бити сл'јепо.

Пријатеља много имаш,
Па баш да си сретан тако,
Да имадеш једног правог
Да т'утјеши кад би плак'о.

Тај би сами доста био,
У невољи да т'прискочи
И да одма својим дјелом
Пријатељство посвједочи.

Ал' на против, пријатеља
Правих, вјерни' слабо има,
Из искуства свакодневног
Познато је ово свима.

Док си добро и док имаш,
Пријатељȃ на све стране,
А панеш ли у невољу,
Сви ти нађу какве мане.

Сви се клоне к'о од куге,
И не желе да те стрету,
Остао си опет самац,
Пријатеља немаш чету.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

Бар, Мило Јововић, „Голуб“, број 9., у Сомбору, 1. маја 1906., стр. 139.