Прехвала/45

Прехвала
Писац: Јован Суботић
ДЕВЕТИ ПРИЗОР

ДЕВЕТИ ПРИЗОР
Жупан долази с Миленом

ЖУПАН:
Тн си, син, добро кад си дош’о.
(Види го мач.)
А што ти је го мач у рукама?
Зар ко грози? (Тргне свој мач.)
ПИЈЕНА:
Не, ал’ овог нађох,
Где ту стоји и Прехвалу гледи,
Како му је гледат’ но допуштам.
ЖУПАН (погледи краља, за себе):
Краљ Прелимир! (Баци мач од себе.)
КРАЉ (опазивши жупана, за себе):
Жупан рашки!
ЖУПАН (приступи краљу, понизно):
Краљу!
Опрости му није знао, ко си!
КРАЉ:
Је л’ то син твој?
ЖУПАН:
Мој син господару!
КРАЉ:
Онда оно мора кћи да ти је?
ЖУПАН:
Тако, краљу моја јединица!
КРАЉ:
Ти си страд’о?
ЖУПАН:
Све сам изгубио
До поштена имена...
КРАЉ:
Вараш се!
Ништа ниси изгубио, старче,
Док ти милост твог краља остаде!
Ти си гост мој... ви сте гости моји,
Гости мили к’о никад никакви.
Хајде са мном!
(Пијени.)
Ти, млади јуначе,
Чувај тако сестру и од сада,
Јер чистота душа је лепоте!
(Прехвали.)
Опрости ми... та и јарко сунце
Неће ничјем оку замерити!
(Духне у рог и узме жупана за руку.)
Хајде стари... за нама остали.
(Пође.)
ЖУПАН (к деци):
Радујте се, краљ нас добро прими.
(Оде с краљем.)
ПИЈЕНА:
Боље с’ сврши нег што се почело.
(к Прехвали.)
Хајде, сестро, кад нам отац оде.
ПРЕХВАЛА:
Хајдмо натраг! Тамо је за мене
Опасније нег у нашем граду!
ПИЈЕНА:
Отац оде, ми за њим морамо!
(Узме сестру за руку и оду.)
МИЛЕНА:
И ја морам с њима, да куда ћу?
О што ми се не даде остати
Да с њим живим, да ме с њим сахране.
(Оде.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.