Прехвала/44
| ←Седми призор | Прехвала Писац: Јован Суботић ОСМИ ПРИЗОР |
Девети призор→ |
ОСМИ ПРИЗОР
ПИЈЕНА (уђе а опазивши краља близу сестре
тргне мач и насрне на њега):
Даље од ње!
Ко зна што је поштен образ, неће
Тако близу приступити деви,
Кад је види да сама почива,
А најмање сме то учинити
Мојој сестри.
ПРЕХВАЛА (тргне се скочи и гледи краља.)
КРАЉ:
Је л’ то твоја сестра?
ПИЈЕНА:
Коме нисам одговарат дужан,
Нек’ не чека да што двапут кажем
Иди даље док можеш без крви.
ПРЕХВАЛА (за себе):
Шта је мени? Је л’ то сан ил’ јава?
Је л’ то човјек, ил' је анђео с неба!
КРАЉ:
Чини ми се да је сестром назва.
Кажи ту реч јошт једанпут само,
Па ћу за њу златом те пресути.
ПИЈЕНА:
Нећеш даље? Сад ћеш одлазити.
(Навали на њега мачем.)
КРАЉ (тргне свој мач.)
ПРЕХВАЛА (пође да брата задржи):
Немој брате! (Тргне га натраг.)
КРАЉ:
Брате, каже!
(Спусти мач.)
Млади
Пријатељу, остави се мача;
И без њега пру ћемо свршити.
|