Прво виђење

Прво виђење
Писац: Матија Бан

* * *

        ПРВО ВИЂЕЊЕ
              (1/1 1838.)

Видјех д'јеву бајну
     Над свим д'јевам' сјајну,
     И махом успламтих;
     Видјех само једном,
     А навјек упамтих.
Румен јој се жива
     По лицу пролива
     К'о бијелој зори
     Кад пламеном њежним
     На истоку гори.
Уснице јој глатке
     Осм'јехом су слатке;
     Кад зе отварају
    Два бисериа низа
    Иза ружа с'јају.
Власи се од злата
     Вију до по врата,
     А зена је жива
     Искра сунца, која
     Плавим небом плива.
Танка ј' и висока
     Дивна плаво-ока ;
     Прси у бјелини
     Надмашају љиљан
     И сн'јег на планини.
У завоју таком
     Какав ће дух бити?
     Као чисто сунце
     Он ће свијетлити,
Да ли те, о мила
     Жена породила?
     Ил' си дух с облака
     Сишао да зас'јаш
     Усред мога мрака?
Откуд год ти била,
     Земња, рајска вила.
     Клањам ти се као
     Анђелку живота
     Ког ми је Бог дао.

Извори

Матија Бан: Различне пјесме, књига 8, страна 3-4, Београд, 1892, Српска краљевска академија.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.