Правоверни
| Правоверни Писац: Војислав Илић |
Кристална река кроз пољану тече
И биље крепи, које мори жега;
А верни живи како господ рече,
И своју крепост добија од њега.
Пустаре жарке пространога света
Он орошава животворном водом
Да палма расте и маслина цвета
Под вечно плавим и звезданим сводом.
Господ је мене дигао из праха,
Из царства ноћи у светило дана;
Ја њега зовем у данима страха,
И мудрост пијем из чиста корана.
Доброта људских источниче живи!
Укрепи руку и оружје моје,
Да њима сатрем војску нечастиви',
Што руже тебе за истине твоје.
Чуј, труба грми и неверни стрепе,
У страху своме нечастиви бежи...
Пред бујним сином оазе и степе
Кордова, Кадикс и Гранада лежи.
крајем 1889.
Извори уреди
- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 151, 2. књига, Вук Караџић, Београд.
|