Правоверни

Војислав Илић

Правоверни Писац: Војислав Илић

Кристална река кроз пољану тече
И биље крепи, које мори жега;
А верни живи како господ рече,
И своју крепост добија од њега.

Пустаре жарке пространога света
Он орошава животворном водом
Да палма расте и маслина цвета
Под вечно плавим и звезданим сводом.

Господ је мене дигао из праха,
Из царства ноћи у светило дана;
Ја њега зовем у данима страха,
И мудрост пијем из чиста корана.

Доброта људских источниче живи!
Укрепи руку и оружје моје,
Да њима сатрем војску нечастиви',
Што руже тебе за истине твоје.

Чуј, труба грми и неверни стрепе,
У страху своме нечастиви бежи...
Пред бујним сином оазе и степе
Кордова, Кадикс и Гранада лежи.

крајем 1889.

Извори

• Војислав Илић: Лирско песништво, страна 151, 2. књига, Вук Караџић, Београд.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.