Прави суд два Божја анђела
Пошетала два божја просјака
По улици по гр'јешној земљици,
Те 'но просе од врата до врата;
То не била два земље просјака,
Него била два Божја анђела, 5
Угледаше у неђељу мобу,
Ђе жњијеву бијелу шеницу,
Пред мобом је ђаконе Тодоре;
Питају га два Божја аиђела:
"Каква ти је голема невоља, 10
"Те ти жењеш бијелу шеницу
"У свијетлу царицу неђељу?
"Али си се, болан, помамио?
"Ал' си праву вјеру преварио,
"А Турску си вјеру прифатио? 15
"Али твојом главом преврнуо?"
Вели њима ђаконе Тодоре:
"Мени јесте голема невоља.
"Е ја раним седам слијепаца
"И сувише девет нијемаца, 20
"И удавам спроте ђевојке;
"У мене су покрај двора пута,
"Ко пролази, свак с' у двору свраћа,
"Те им давам пива и јестива."
Кад то чуше два Божја анђела, 25
Отидоше двору Тодорову,
Ту находе Тодорову љубу,
Божју су јој помоћ називали:
"Божја помоћ, љуби Тодорова!
"Каква ти је голема невоља, 30
"Те мијесиш у свету неђељу?"
Просјацима млада одговара:
"Мени јесте голема невоља:
"Видите ли седам нијемаца?
"И видите л' девет слијепаца? 35
"Удавамо сироте ђевојке,
"Причекамо трудне и уморне;
"Хајте и ви на бијелу кулу,
"Да вам дадем пива и јестива."
А анђели њојзи говорили: 40
"О Богу ти, љуби Тодорова!
"Ти изиђи авлији на врата,
"Да ти видиш чудо невиђено:
"Како пале муње и громови,
"Пале муње мобу Тодорову 45
"И у пољу бјелицу шеницу."
Кад изиђе љуба Тодорова,
Уљегоше два Божја анђела,
Заклаше јој у бешпци сина,
Покупише крвцу у китицу, 50
Поштрапаше н'еме и слијепе;
Погледаше и проговорише.
Кад се врати љуба Тодорова,
Проговори седам нијемаца,
Прогледаше девет слијепаца. 55
Одлећеше два Божја анђела.
Кад открила чедо у бешици,
Златне су му руке до рамена,
А злаћене косе до очију.
Чедо мајци тихо проговара: 60
"Ој Бора ми, моја мила мајко!
"Њесу оно два Божја просјака,
"Већ су оно два Божја анђела,
"И мене су 'вако говорили:
""Ето вама седам нијемаца 65
""И ето вам девет слијепаца,
""Да вам сију, ору и копају,
""Ал' немојте у неђељу свету.""
[Упореди II4, бр. 3]
