Праве другарице
Двије друге вјерно друговале.
Колико су вјерно друговале,
Једна другој и вјеру задале:
Да с' удају у једној години,
За два брата, а у једне дворе. 5
Мало вр'јеме, за дуго не било,
Ту пролазе два банова сина.
Угледаше лијепе дјевојке,
Старији се ашик учинио
На старију лијепу дјевојку, 10
Па је своме двору долазио,
Па је мајци својој говорио:
„Моја мајко, ја лијепа цвјета,
„Да ми га је, мајко, устргнути,
„Мирис'о бих и дању и ноћу.“ 15
Говорила остарјела мајка:
„Каква цвјета, мој рођени сине,
„Пошљи слуге нек' ти га пресаде!“
Ал' говори Бановићу Јово:
„Моја мајко, лијепа дјевојка, 20
„Ја каква је, јад је не убио,
„Да је љепше у свијету нејма.
„Нег' чујеш ли, остарјела мајко,
„Хајде мени испроси дјевојку;
„Ако ми је не би испросила, 25
„Моја мајко, жив ти бити нећу!“
Говори му остарјела мајка:
„Шути сине, не говори лудо.
„Ја ћу ти је сјутра испросити,
„И радо ће, сине, за те поћи, 30
„Бановић си, а краљева рода,
„И цар би ти л'јепу шћерцу дао.“
Кад ујутру јутро освануло
Одлазила остарјела мајка
Да запроси лијепу дјевојку. 35
Мајка проси, а дјевојка не ће.
Зачуди се остарјела мајка,
Па дјевојци тихо говорила:
„Ој, Бога ти, лијепа дјевојко,
„Ил' си луда, или си сулуда, 40
„Те ти не ћеш за мојега сина?
„И цар би му јединицу дао,
„А ти не ћеш сирота дјевојка!“
Говорила сирота дјевојка:
„Ој бора ми, бана Јове мајко, 45
„Нит' сам луда, нити сам сулуда,
„Него имам једну другарицу,
„С њом другујем три године дана —
„Ја сам њојзи ријеч своју дала,
„Да ћемо се у једној години 50
„Удат' обје, а у једне дворе,“
Кад то чула Јованова мајка
Она оде своме бјелу двору,
Те казује своме господару,
И свом сину, бановићу Јови, 55
Грохотом се оба насмијаше,
Бановици 'вако говорише:
„Ја за бора милосне дјевојке,
„Добра л' ти је за нашега двора!“
Па послаше дв'је златне јабуке, 60
Уз јабуке злаћано прстење,
Испросише обадв'је дјевојке.
Они купе кићене сватове,
Па одлазе дјевојачком двору.
Поведоше лијепе дјевојке; 65
Ја каке су лијепе дјевојке,
Да их љепших у свијету нејма,
Из лица им само сунце сија,
Из погледа и мјесец и сунце;
И како су вјерно друговале 70
И вјерно су тако невовале,
А на радост остарјелој мајци
И њезина до два срећна сина,
Бановића Јове и Стијепе.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
