По гори се зелен бајрак вије
По гори се зелен бајрак вије,
под бајраком рањен Мустај-беже,
на њему је десет грдних рана:
девет рана од девет сабаља,
и десета од ханџара ножа. 5
Виш' њег стоји загоркиња вила,
виш' њег стоји, грозне сузе рони.
Она пита рањен Мустај-бега:
"Побратиме, рањен Мустај-беже,
можеш ли ми ране пребољети, 10
да доводим са мора бербера,
нек доноси свакаквих мехлема,
не би ли ми ране преболио!"
Говорио рањен Мустај-беже:
"Посестримо, загоркињо вило, 15
не мучи се, не тражи мехлема,
не доводи са мора бербера,
ја не могу ране пребољети!
Посестримо, загоркињо вило,
одапни ми пуце низ њедарце, 20
извади ми јаглук из њедара,
па га носи мојој старој мајци:
нека у њег грозне сузе лије,
јер јој Мује више никад није!
Извади ми сахат иза паса, 25
па га носи мојој вјерној љуби:
нек у сахат вјерна љуба гледа,
нека мене више не погледа!"
То изусти, теслим душу пусти,
и умрије, жалосна му мајка! 30
