Пође Стана да кумује (Кића)

* * *


[Пође Стана да кумује]

Пође Стана да кумује,
с мила брата Михаила.
Кад си буде среди горе
Седе Стана да ладује,
бело лице избрисује, 5
свилен еглек утопује;
проговара брат Михајло:
чујеш мене танка Стано,
досад смо ми браћа били
а од сада верна љуба. 10
„Пукни брате, не зинуја,
дуни ветре од горњака,
те однеси мајке речи:
нек ми прати црну мрежу,
да замрежим бело лице 15
да не љуби брат Михајло.”


Певач и место записа

Седељске песме из лесковачког среза. Разгојна — ср. лесковачки, прибележио Драг. М. Јовановић, оп. писар.

Референце

Извор

  • „Кића“ бр. 25, 15. јуни, стр. 1.