* * *
[Пође Стана да кумује]
Пође Стана да кумује,
с мила брата Михаила.
Кад си буде среди горе
Седе Стана да ладује,
бело лице избрисује, 5
свилен еглек утопује;
проговара брат Михајло:
чујеш мене танка Стано,
досад смо ми браћа били
а од сада верна љуба. 10
„Пукни брате, не зинуја,
дуни ветре од горњака,
те однеси мајке речи:
нек ми прати црну мрежу,
да замрежим бело лице 15
да не љуби брат Михајло.”
|
|
Певач и место записа
Седељске песме из лесковачког среза. Разгојна — ср. лесковачки, прибележио Драг. М. Јовановић, оп. писар.
Референце
Извор
- „Кића“ бр. 25, 15. јуни, стр. 1.
