[Пош’л (Марко) по мали путови]
Пош’л (Марко) по мали путови,
по големи друмови,
по мале ливаде,
по големе ливаде;
па си бере свакојаку траву, 5
свакојако цвеће:
тодовку, добродовку,
камањику, рожањику.
Сретле га алине, ветрови,
самовиле, урочљивци, 10
потчудљивци, страшници,
вештице.
Свака ала од седам бољке.
Снагу попише,
болест дадоше, 15
моћ узеше,
уши заглушише;
(он) пишти гласом до неба,
сузом до земље.
Сретал га сам свети ’Ранђел; 20
црвен коњ,
црвена брада,
црвен окруп на коња;
- Што ти је (Марко),
(што пиштиш гласом до неба, 25
сузом до земље)?
(...)
С њег иде божја мајка - богородица,
па га слободила:
- Не бој се (Марко),
(Кате) бајалица с бритву ће одбајати, 30
сас душу ће одувати,
сас воду ће одмисти,
ти ћеш бити чис’
кано сребро,
кано материно млеко. 35
(377, бр. 227)
