[Poš’l (Marko) po mali putovi]
Poš’l (Marko) po mali putovi,
po golemi drumovi,
po male livade,
po goleme livade;
pa si bere svakojaku travu, 5
svakojako cveće:
todovku, dobrodovku,
kamanjiku, rožanjiku.
Sretle ga aline, vetrovi,
samovile, uročljivci, 10
potčudljivci, strašnici,
veštice.
Svaka ala od sedam boljke.
Snagu popiše,
bolest dadoše, 15
moć uzeše,
uši zaglušiše;
(on) pišti glasom do neba,
suzom do zemlje.
Sretal ga sam sveti ’Ranđel; 20
crven konj,
crvena brada,
crven okrup na konja;
- Što ti je (Marko),
(što pištiš glasom do neba, 25
suzom do zemlje)?
(...)
S njeg ide božja majka - bogorodica,
pa ga slobodila:
- Ne boj se (Marko),
(Kate) bajalica s britvu će odbajati, 30
sas dušu će oduvati,
sas vodu će odmisti,
ti ćeš biti čis’
kano srebro,
kano materino mleko. 35
(377, br. 227)
