Постанак књаза у Црној Гори
0001 Хвала Богу, чуда великога!
0002 Што се случи ломној Гори Црној!
0003 Престави се Петровић владика,
0004 Црногорска похвала и дика
0005 И другога српскога народа,
0006 Филозовска глава изабрана,
0007 Уцвијели мало и велико,
0008 Заплака се и старо и младо:
0009 Ма ако се Петар преставио,
0010 Наком себе начин оставио,
0011 Брату Перу бјеше оставио,
0012 Брату Перу и брату Ђорђији
0013 И осталим’ од земље главарим’,
0014 Све их бјеше Петар окупио,
0015 Међу њима ријеч бесједио:
0016 "Послушајте, моја браћо драга,
0017 "Ја заиста оћу умријети,
0018 "Немојте се, браћо, препанути,
0019 "Владајте се мудро и паметно,
0020 "У злу сте се мјесту удесили,
0021 "У тијесне горе камените,
0022 "Међу двије велике хаждаје,
0023 "Међу Турке и међу Латине;
0024 "И чујте ме, браћо Црногорци,
0025 "Немојте се лудо преварити,
0026 "У Латина да се омразите,
0027 "Но их држ’те као браћу своју,
0028 "Чувајте их као своју главу,
0029 "То су нама браћа од старине;
0030 "А чувајте страже по граница
0031 "Од Турчина старог душманина,
0032 "Који нам је Српство угњетио,
0033 "Под копита турска погазио,
0034 "Само мало што је остануло
0035 "У малану нашу Гору Црну,
0036 "А ни она не би останула,
0037 "Да Латини не надају руке,
0038 "И бране нас вазда од Турака,
0039 "Не бране не сабљом и оружјем,
0040 "Јер не даду остали краљеви,
0041 "Ал’ нас бране прахом и оловом
0042 "И осталом захиром војничком,
0043 "Нешто даду, а нешто продаду,
0044 "Те бранимо своје отачаство.
0045 "Не мраз’те се Мамули Лазару,
0046 "Те је равној Далмацији глава,
0047 "Он је мене врли пријатељу,
0048 "Цар га љуби као свога сина,
0049 "То је њему десна рука била;
0050 "И чујте ме добро, Црногорци,
0051 "Захвалите Бечкоме ћесару,
0052 "Јер је вазда милостиван био,
0053 "А то му је вазда од старине;
0054 "Пак се држ’те царства Русијскога,
0055 "Немојте се лудо преварити,
0056 "Ни од њега кадгођ одступити,
0057 "Да ве змија не увједе љута;
0058 "Русија је, знате, на далеко,
0059 "Кад би на вас навалили Турци,
0060 "Не може ви помоћ брзо доћи,
0061 "Ако султан дигне силну војску,
0062 "Ма вам може добра учинити,
0063 "Јере има добра пријатеља,
0064 "Пријатеља од Беча ћесара,
0065 "Пак му може брзо најавити,
0066 "Да би царску војску уставио,
0067 "А они су ка рођена браћа,
0068 "То је њима од старине било,
0069 "Од вазда су мили пријатељи,
0070 "Те не даду душманину власти;
0071 "И чујте ме, браћо Црногорци,
0072 "Држите ми Данила синовца,
0073 "Нека шједи у мојој столици,
0074 "Даниле је стаса маленога,
0075 "Мала печа, ал’ је огњевита,
0076 "Јунаштва му на далеко нема,
0077 "Ни хитрости и бистре памети,
0078 "Браниће вас добро од Турака,
0079 "И чувај га, Перо и Ђорђије,
0080 "Учите га кано мајка сина,
0081 "Слушајте га, моји Црногорци,
0082 "Слушајте га као своју главу,
0083 "Љубите га, и вјерни му буд’те."
0084 Таку Петре заповијед даде,
0085 Тек наусти, он душу испусти,
0086 Предаде се на томе свијету.
0087 Боже мили, чуда превелика!
0088 Стаде лелек по свој Гори Црној,
0089 Проплакаше у гору пастири,
0090 И ко носи пушку о размену,
0091 Особито јадни крајичници,
0092 Којино су у турском синџиру,
0093 Е надежду своју изгубише
0094 И слободу српскога народа;
0095 Но да видиш’, добар побратиме,
0096 Што за фајду е уреди дивно,
0097 Баш лакомце неке Црногорце,
0098 Којино су лакоми на благо,
0099 Те на страну Пера повукоше,
0100 И на тајно њему говорише,
0101 Ах нека их, Бог им судац био,
0102 Који смрачну мрежу започеше,
0103 Те господу нашу помутише
0104 И пофалу српскога народа,
0105 Завадише браћу Петровиће,
0106 Тиранину срце насладише,
0107 Тиранину српском душманину,
0108 Ах нека их, проклета им душа,
0109 Јер јуначке куће ископаше,
0110 Неправедно у свијет послаше,
0111 Те страдаше и онда и сада,
0112 Па овако Перу говораху:
0113 "Чуј не добро, господару Перо!
0114 "Ти си мудра и паметна глава,
0115 "А љубе те добро Црногорци,
0116 "Ти не слушај што владика рече,
0117 "И какву ти уредбу постави
0118 "За Данила својега синовца,
0119 "Да он сједе у главну столицу,
0120 "Он је љуто замашито момче,
0121 "Он не знаде народ управљати,
0122 "Нит’ ћемо га узет’ господаром,
0123 "Но желимо тебе господара,
0124 "Да управљаш с малом Гором Црном."
0125 Баш двојица Пера пресловише,
0126 А по таде многи пристадоше;
0127 Који први с Пером вијећаше,
0128 И Перову главу отроваше,
0129 Они сједе данас Гори Црној,
0130 Истина је, Петра ми светога;
0131 Који задњи у то пристадоше,
0132 Скитају се данас по свијету,
0133 Те не хћеше Пера Преварити.
0134 Скупише се тада Црногорци,
0135 Сви по реду млади сенатури,
0136 Капетани и други главари
0137 И остали млади перјаници,
0138 Сви лажаву вјеру Перу даше,
0139 Да Данила неће господара,
0140 И лудо се избезуми Перо;
0141 А кад виђе Петровић Ђорђије,
0142 У томе је и он пристануо,
0143 Јер виђаше куд се заорало;
0144 Тад’ се Данил’ у Беч намјерио,
0145 У цареву граду столичноме,
0146 Пак га танке књиге допадоше,
0147 Еле се је Петар преставио,
0148 Књигу штије, крупне сузе лије,
0149 Па једанак на ноге скочио,
0150 И довати гвоздене кочије,
0151 Пак полеће накрај мора слана,
0152 Накрај мора, у Тријешће равно,
0153 Па вапором морем до Котора,
0154 А кад дође у Котору граду,
0155 Ту је танку књигу направио,
0156 Па је шиље на равно Цетиње,
0157 Стрицу Перу и стрицу Ђорђији,
0158 Да му пошљу коња големога,
0159 И уз коња младе пратиоце,
0160 Пратиоце своје перјанике,
0161 Да би младо момче сусретали;
0162 Не хће Перо ни обратит’ главе,
0163 А кад виђе Петровић-Даниле,
0164 Врло се је момче разљутило,
0165 Па је другу књигу направио,
0166 Те је шиље своме брату Мирку,
0167 Брату Мирку на село Његуше:
0168 "Чуј ме, Мирко, брате од матере,
0169 "Скупи мене двадесет момчади
0170 "Од Његуша, од племена мога,
0171 "И доведи, Мирко, коња твога,
0172 "Ајде шњима, часа не почаси,
0173 "Сусрети ме пред Котором градом
0174 "Ево идем на своју старину."
0175 Чим је Мирко књигу проучио,
0176 Врло га је Мирко послушао,
0177 Брзо нађе двадесет момака,
0178 И узјаха на коња својега,
0179 Ево брату на сретању пође,
0180 Докле дође пред Котором градом,
0181 Ту се мила браћа састадоше,
0182 И дивно се браћа загрлише,
0183 Питају се за мир и за здравље,
0184 Па га пита за старога баба,
0185 И пита га за обадва стрица,
0186 За господу мале Горе Црне,
0187 На томе му Мирко одговара:
0188 "Стари нам је у животу бабо,
0189 "Здраво су нам врховна господа,
0190 "Здраво су ти, ал’ ти мисле криво."
0191 Данил’ њему тако одговара:
0192 "Све то знадем, и да ми не кажеш,
0193 "Но ајдемо право на Цетиње,
0194 "Па што Бог да и срећа јуначка."
0195 Данил’ скочи, коња узјахао,
0196 Мирко иде пјешке на опанке,
0197 Успуту га Данил’ припитује,
0198 А Мирко му редом каживаше,
0199 Што је било и што се случило,
0200 И какву су вијећу чинили;
0201 Кад Даниле Мирка разумио,
0202 Овако је Мирку бесједио:
0203 "Све сам, Мирко, тебе разумио,
0204 "Прије су ме гласи допанули,
0205 "Ма доиста вјероват’ не могу
0206 "За мојега мила стрица Пера,
0207 "Стрика Пера и стрика Ђорђију,
0208 "Да ће таку учинит’ невјеру,
0209 "Оба су ме врло миловали,
0210 "Перо ме је узео за сина:
0211 "Док не дођем на равно Цетиње,
0212 "Доиста ти вјероват’ не могу."
0213 Отолен се оба покренуше,
0214 Докле до’ше на племе Његуше,
0215 У своју је кулу починуо,
0216 Ту је старца баба наодио,
0217 Па га стари упитује бабо:
0218 "Ђе си, сине, мој нејаки Дане,
0219 "Јеси л’, сине, здраво путовао,
0220 "Јес’ ли чуо што се урадило,
0221 "Невјерници неки Црногорци,
0222 "Који наше свадише кољено,
0223 "Да ј’ за добро, не бих ни жалио,
0224 "Но за пакост јадне Горе Црне;
0225 "Мас не маре неки безаконци,
0226 "Но како ће више добит’ блага."
0227 Па је Станко сина шјетовао:
0228 "Чујеш ли ме, нејачак Даниле,
0229 "Ти си вруће замашито момче,
0230 "Послушај ме, кајати се не ћеш’,
0231 "Немој ми се брзо угријати,
0232 "Но понизно господи приступи,
0233 "Моли Пера, а моли Ђорђију,
0234 "Оба љуби као оца свога,
0235 "Овако ћеш њима бесједити;
0236 "Чујете ли, моја мила стрица,
0237 "Све сам чуо што се урадило,
0238 "Јере су ве други обрнули,
0239 "Немојте их, браћо, послушати
0240 "И нејака мене обличити,
0241 "Обличити, па ме наружити,
0242 "То ће вама ружно врло бити,
0243 "Од господе бити прекорени.
0244 "Буди ли сте тако наумили,
0245 "Пред свијетом тако наружили,
0246 "А да други што ће тестаменти,
0247 "Што их други сиромаси раде,
0248 "Кад владичин оћете газити,
0249 "Како ће се други вјеровати!
0250 "И Даниле, мој нејаки сине,
0251 "Замоли их и Богом закуми,
0252 "Нека друге не слушају људе,
0253 "Него Бога пак њихове главе,
0254 "Е по нама добро бити неће,
0255 "Таки људи о добру не раде,
0256 "Који раде браћу помутити.
0257 "Ђорђију ћеш врло поздравити,
0258 "Овако ћеш њему бесједити:
0259 "Стрико Ђуро, немој ме мрзјети!
0260 "Ти си за ’во прије мољен био,
0261 "Већ за Крста синовца твојега,
0262 "Петар моли, а ти га не даде,
0263 "А мене је за њега примио,
0264 "Наком себе мене оставио,
0265 "И тако ћеш њему говорити.
0266 "Јошт ме зачуј, мој сине Даниле,
0267 "Пера моли као оца свога:
0268 "Немој мене, стрико, помрзјети,
0269 "Ти да имаш сина насталога,
0270 "Не би мене влада допанула.
0271 "Покори се, и врло их љуби.
0272 "Ако би се почем обратили,
0273 "И на тебе би се смиловали,
0274 "Чуј ме добро, мој милени сине!
0275 "Све ћеш њима онда опростити,
0276 "А љуби их као своју главу,
0277 "И немој их, сине, преварити.
0278 "На то су их други наћерали
0279 "И на такву пакост научили;
0280 "Ако ли се не би обратили,
0281 "Пушти, сине, главу са рамена,
0282 "А не пушти врховну столицу,
0283 "Аконо си срца Станковога,
0284 "Боље ти је поштено погинут’
0285 "Но срамотно живјет’ на свијету.
0286 "Владика ти остави госпоство,
0287 "Нијеси га за новце купио,
0288 "А и ја сам доста пострадао,
0289 "Дворећ’ првог и другог владику,
0290 "Шиљући ме до многи краљева,
0291 "Да оправљам после по свијету,
0292 "Што је Црној Гори за потребу,
0293 "Пак и мене може допанути."
0294 У том зора од истока сину,
0295 Скочи Данил’ на ноге лагане,
0296 Собом узе Мирка брата свога
0297 И три своја мила братучеда,
0298 Братучеда, три Јокова сина,
0299 Један Драго, а друго је Перо,
0300 А треће је најмлађи Крцуне,
0301 И још друге двадесет момчади,
0302 Шњима оде право на Цетиње,
0303 А кад до’ше на равно Цетиње,
0304 Господа их бјеше опазила,
0305 На једно се брзо окупила,
0306 У биљарду те се састадоше,
0307 Од биљарде врата притворише,
0308 Међу собом вијећ’ учинише,
0309 Да Данилу нико не приступа,
0310 Нити да га љуби ни целива,
0311 Ко не мисли изгубити главу,
0312 Док не дође к нама у биљарду,
0313 Да видимо што ће говорити.
0314 На ханове почину Даниле.
0315 Ту се на’ше неки Црногорци,
0316 Што не бјеху од врховна суда,
0317 Даниле им божју помоћ зваше,
0318 И дивно им капу подизаше:
0319 "Божја помоћ, браћо Црногорци!" -
0320 "Добро доша, Петровић-Даниле!"
0321 Нико њему руку не пољуби,
0322 Ни приступа да се шњим целива,
0323 Но подоцна један Црногорац,
0324 Барјактар је Ивановић Марко,
0325 С Данилом се у лице пољуби,
0326 Питаше се за мир и за здравље;
0327 Па и други Црногорац дође
0328 Од Цетиња Мартиновић Саво,
0329 Оћаше му пољубити руку,
0330 Не даде се Петровић Даниле,
0331 Но се љубе у бијела лица,
0332 Питаше се за мир и за здравље.
0333 Па остави двадесет момака
0334 На ханове да би починули
0335 И напили с’ вина и ракије,
0336 Па за руку Сава доватио,
0337 Па шњим оде право пут биљарде,
0338 По за њима Петровићу Мирко,
0339 Па Даниле Саву бесједио::
0340 "Чуј ме добро, Мартиновић-Саво!
0341 "Како су ми врховна господа,
0342 "Ка’ си вазда на Цетиње, Саво,
0343 "Кажи право, тако био здраво!"
0344 А Сава му тако кажеваше:
0345 "А што ћу ти казат’, господару,
0346 "Господару, ако будеш суђен,
0347 "Веље ћу ти јаде кажевати,
0348 "Што зградише неки Црногорци
0349 "Међу вашом кућом Петровића,
0350 "Мач крвави међу вас метнуше,
0351 "И немило те вас помутише,
0352 "Да би Бог да и богородица
0353 "И витешка његова десница,
0354 "Да њихово погине кољено,
0355 "Ко би вашу кућу помутио,
0356 "И ко би јој кад невјеран био.
0357 "За остало што ћу ти зборити,
0358 "Сам ћеш виђет’ што се урадило,
0359 "Него чуј ме, драги господару!
0360 "Ти се мудро и паметно владај,
0361 "Све полако, ако Бога знадеш,
0362 "Немој своје помутит’ кољено.
0363 "Кад би ваша кућа сложна била,
0364 "Ласно ћете друге савладати
0365 "И разбистрит’, ко је започео,
0366 "Па му вратит’ жалост за срамоту."
0367 Па отоле испод двора пође,
0368 А шњим бјеше Мартиновић Саво,
0369 С десне стране Петровићу Мирко,
0370 На своје се дворе не обрати,
0371 Него иде светом манастиру,
0372 Те отвори пребијелу цркву,
0373 И пољуби Петра светитеља,
0374 Обрну се на деснојзи страни,
0375 Ђе ће виђет’ Петрову гробницу,
0376 Ђе су њему стрица саранили,
0377 На гробницу руке прекрстио,
0378 И бијело лице наслонио,
0379 Сузе рони низ бијело лице,
0380 А жалосно плаче господара.
0381 Отолен се Данил’ покренуо,
0382 Ево пође на своје дворове,
0383 Кад пред дворе у авлију дође,
0384 И ту добра Црногорца нађе,
0385 По имену Мартиновић-Ђура,
0386 У б’јело се пољубише лице,
0387 Питају се за мир и за здравље,
0388 Изидоше кули уз скалине,
0389 За њима је Петровићу Мирко
0390 А за Мирком Мартиновић Саво,
0391 Па дођоше на врата биљарде.
0392 Цука Данил’ у бијела врата,
0393 Бијела му врата отворише,
0394 Па уљезе момче у биљарду,
0395 И господи божју помоћ зваше,
0396 Дивно им се момче поклонило.
0397 Господа му божју помоћ прима,
0398 Ал’ се нико с стола не подиже,
0399 Нити с главе капе подигоше.
0400 Сва господа сједи на пореду,
0401 Перо сједи у врховном столу,
0402 А Ђорђије сједи у Перову,
0403 А остали други сенатури
0404 Сви сјеђаху један до другога,
0405 Па Даниле кроз господу мину,
0406 И стрицу је Перу приступио,
0407 Рони сузе, у лице га љуби,
0408 Па Ђорђију стрица пољубио,
0409 Па ми таде наоколо реди,
0410 Са сваким се у лице пољуби,
0411 Како који с Данилом се љуби,
0412 Сваки сједи у својој столици.
0413 Још да видиш, добар побратиме,
0414 Ту неслоге српске од старине!
0415 Не хћеше му мјесто начинити,
0416 Но остаде момче на ногама,
0417 Обазре се на обије стране,
0418 Ђе ће момче сјести у столицу,
0419 Ал’ столице празне не бијаше.
0420 Виђе Данил’ што се догодило,
0421 На страну се мало измакао,
0422 И столицу малу наођаше,
0423 Удно собе ниже сенатура,
0424 Код самијех врата од биљарде,
0425 Ту сједио, доклен ноћца дође,
0426 За друго га нико не испита,
0427 Ђе је био, што ли је чинио,
0428 А када се ноћца примакнула,
0429 Подалеко њега одмакоше,
0430 Подалеко у манастир стари,
0431 Дадоше му камарицу малу,
0432 Као да је манастирско ђаче,
0433 Ту је стао три четири дана,
0434 Па долазе често Црногорци
0435 Да гледају млада господара,
0436 Не жнаваху што се урадило,
0437 Куд су неки Пера обрнули,
0438 Па Данилу често приступаху,
0439 Да га љубхе у бијелу руку,
0440 Не одлази, но прилази војска,
0441 Сваки хита, за Данила пита,
0442 Оставише млади Црногорци,
0443 Остављаху мајке и љубовце,
0444 И чобани у планини овце,
0445 А Данила траже господара.
0446 А кад виђе Петровић Даниле
0447 Е га љубе браћа Црногорци,
0448 Не хће стајат’ у манастир стари,
0449 Него пође у своје дворове.
0450 Не хћеше му мјеста учинити,
0451 Којено му бјеше остављено,
0452 Но му даше малу камарицу
0453 Наврх скала од свога полаца,
0454 Ка да ће им причувати стражу.
0455 Око себе купи Црногорце,
0456 Перо држи господу избрану,
0457 Јошт му неће мјеста учинити.
0458 То је стало за неђељу дана,
0459 Све гледаше један на другога,
0460 И мишљаху млади Црногорци
0461 Што ће чинит’ од живота свога,
0462 Мио Перо, а мио Даниле,
0463 А оба су браћа Петровићи,
0464 Нит’ се могу омразити Перу,
0465 Јер је врла и паметна глава,
0466 И познаје добро Црногорце,
0467 Нит’ се могу свадит’ са Данилом,
0468 Зашто му га Петар оставио,
0469 А да видиш Мартиновић-Сава!
0470 Он дозива својега рођака,
0471 Од Цетиња Милана сердара,
0472 Па пођоше кули сердаревој,
0473 На бијелу кулу починуше,
0474 Па је Саво ријеч бесједио:
0475 "О сердару, мој мили рођаче!
0476 "Послушај ме, кајати се нећеш;
0477 "Ја сам тебе вазда послушао,
0478 "Слушо сам те као старијега,
0479 И слушаћу вазда до вијека
0480 "Ка нашега добра старјешину,
0481 "Ма оли ми за ’во вјеру дати,
0482 "Да ћеш мене за ’во послушати,
0483 "Што ћу тебе сада бесједити."
0484 Не хће сердар њему вјеру дати,
0485 Но овако Саву бесједио:
0486 "Збори, Саво, што је тебе драго."
0487 Но жалосно Саво бесједио:
0488 "Што ћу зборит’, мој мили сердаре!
0489 "Што ћу збрит’, кад слушати нећеш."
0490 Тако њему Саво говораше:
0491 "О сердару, од Цетиња главо!
0492 "Мука ти се с Пером омразити,
0493 "Да Данила познаш господара,
0494 "То знадемо ми сви Црногорци,
0495 "Ема сваки Црногорац знаде,
0496 "На Данила влада остављена.
0497 "Но ме зачуј, мој мили рођаче,
0498 "Истина је да је Перу криво,
0499 "Ма да има сина насталога,
0500 "Знаш, Данила не би допануло;
0501 "Свакојако није на јабану,
0502 "Но на свога милога синовца,
0503 "Узима га Перо Богом сина,
0504 "Да га држи мјесто родног сина.
0505 "Но сердару, ако Бога знадеш!
0506 "Збори с Пером што најбоље знадеш,
0507 "Е да би га како обрнуо,
0508 "Да њихово помириш кољено.
0509 "Перо нема сина ниједнога,
0510 "Али има благо небројено,
0511 "Господар је вазде Горе Црне,
0512 "И слушај ме, мој мили сердару!
0513 "Не шћене л’ се Перо обратити,
0514 "Ти изиди на поље Цетиње,
0515 "И окупи своје Цетињане,
0516 "Па Данила пољуби у руку,
0517 "А тадар ће браћа Цетињани,
0518 "Сваки ће му руци приступити,
0519 "Нек, сердару, вазда први будеш,
0520 "Ко започне, његова се броји,
0521 "Нека први будеш уз господу.
0522 "И јошт твоји храбри Цетињани
0523 "Највјерниј’ ће бити господару,
0524 "Како ни је од старине било,
0525 "Од тебе ће Перо одступити,
0526 "И на тебе жалост понијети.
0527 "Ма ме слушај, мој мили сердаре,
0528 "Теке народ позна господара,
0529 "И друго ће добро тебе доћи,
0530 "Најпослијед молиће те Перо,
0531 "Да умириш Пера и Данила."
0532 И добро га Саво заклињаше,
0533 Двораше га као старијега,
0534 Хоћаше га пољубит’ у руку,
0535 Што га није никад пољубио,
0536 Не даде се Милане сердаре:
0537 "Прој с’ од мене, Мартиновић-Саво!
0538 "Сви главари с Пером вијећаше,
0539 "И тврду му божју вјеру даше,
0540 "Да од њега одступити неће
0541 "Ни другога познат’ господара,
0542 "Докле своје не изгубе главе.
0543 "Вјеруј мене, Мартиновић-Саво,
0544 "Кунем ти се Богом истинијем,
0545 "Најпотоњи у то сам пристао,
0546 "Најпотоњи оћу отпанути."
0547 Како рече, тако не порече.
0548 "А слушај ме, мили брате саво,
0549 "А како би коме вјеран био
0550 "И изиша пред нашом господом,
0551 "Кад бих таку вјеру преврнуо!"
0552 А Саво му био бесједио:
0553 "О сердару, злосретња ти мајка!
0554 "Да ли не знаш наше Црногорце,
0555 "А не раде, да господу мире,
0556 "Него би им очи повадили,
0557 "Да се могу наузети блага,
0558 "И вјеруј ме, мој мили сердару!
0559 "Сви ће издат’ као невјерници,
0560 "Сву кривицу на тебе ставити,
0561 "Но се прођи, ако Бога знадеш!
0562 "Али чини што је тебе драго."
0563 Оба но’ше пут двора столична,
0564 Сердар пође код своје господе,
0565 Али Саво код Данила пође,
0566 Од збора му ништа на кажује,
0567 Е не оће брата опадати,
0568 Ни невјеру браћи учинити.
0569 То је стало два бијела дана,
0570 Трећи Данил’ пође код господе,
0571 Жарко сунце бјеше починуло,
0572 Па уљезе Данил’ код господе,
0573 И господи добар вече зваше,
0574 Али Перу стрицу говораше:
0575 "Ја те молим као старијега,
0576 "Макни ми се из столице моје,
0577 "А не слушај неке Црногорце,
0578 "Доиста не оће завадити,
0579 "Слушаћу те као оца свога,
0580 "А Ђорђију као стрица свога,
0581 "Браћу моју као десну руку."
0582 Ма Ђорђије на то пристануо,
0583 А и Перо пристати оћаше,
0584 Но не дају неки Црногорци.
0585 Ах нека их, црн им образ био!
0586 Баш платили Богу и народу,
0587 Не хће му се Перо подигнути.
0588 Данил’ се је врло разљутио,
0589 На томе му Перо одговара:
0590 "Учи сколу пет година дана,
0591 "Па постави за нашег владику,
0592 "Тад’ ћу ти се маћи из столице,
0593 "А дотлен ћу ја бит’ на владање,
0594 "Прије ти се никад маћи нећу."
0595 Срдито му Данил’ одговара:
0596 "Макни ми се, стрико, из столице,
0597 "Ако л’ ми је уступити нећеш,
0598 "Докле сване и огране сунце,
0599 "У крв ће нам запливат’ оружје,
0600 "Обојици остануће пусто."
0601 Кад то чуше неки Црногорци,
0602 Који раде да господу смире,
0603 Али скочи Мартиновић Саво,
0604 И Миркова таста дозиваше,
0605 По имену Мартиновић-Драга:
0606 "Видиш, Драго, злосретња ти мајка!
0607 "Поклаше се наши господари,
0608 "Но ајдемо у село Бајице,
0609 "Да скупимо неколико друга,
0610 "Да дођемо зором под биљардом,
0611 "Да господу нашу развадимо,
0612 "Развадимо, да их умиримо."
0613 Брзо га је Драго послушао,
0614 И пођоше нотњо без мјесеца,
0615 Нотњо купе педесет момака
0616 Од несретње куће Мартинове.
0617 Сваки дугу пушку доватио,
0618 И за појас свијетло оружје,
0619 Па у зору доше под биљардом.
0620 Но да видиш Петровић-Ђорђије,
0621 Колико му на јад ноћи било,
0622 Нити спава нит’ се разговара,
0623 Но се шета кроз бијелу кулу,
0624 Све мислећи што ће и како ће,
0625 Што ће чинит’ од живота свога,
0626 Нит’ се може усудити Перу,
0627 Нит’ се оће њему омразити,
0628 Ни Данила може умирити,
0629 Јер је момче врло угријано,
0630 И врло је срца јуначкога,
0631 Прегнуо је, да изгуби главу,
0632 Али оће сјести у столицу,
0633 Види добро Петровић Ђорђије,
0634 Да ће му се утријет’ кољено.
0635 Ма је добра срећа прискочила,
0636 Кад дођоше педесет момака
0637 Под пусатом и свијем оружјем,
0638 Сви гледаху оком на биљарду,
0639 Да се не би заметнула кавга.
0640 Мало било, дуго не трајало,
0641 Отвори се прозор од биљарде,
0642 На њему се Перо помолио,
0643 И угледа педесет момака,
0644 Држе дуге пушке уз рамена,
0645 Обечили очи на биљарду.
0646 А кад виђе Петровића Перо,
0647 Он јемудра и паметна глава,
0648 Па он не хће заметати кавгу,
0649 Но дозива свога пријатеља,
0650 Пријатеља Милана сердара:
0651 "Ну погледај, Милане сердаре!
0652 "Ево не је околила војска,
0653 "Све су твоја браћа Цетињани,
0654 "Све је твоја вјерна породица,
0655 "Породица од Мартиновића."
0656 Кад то зачу Милане сердаре,
0657 Па изнесе на прозору главу,
0658 Кад је своју браћу угледао,
0659 Он дозива Мартиновић-Сава:
0660 ”Добро јутро, Мартиновић-Саво!” -
0661 "Бог ми с тобом, мој мили сердаре!" -
0662 "Куђ’ си, Саво, с војском доранио?"
0663 А Саво му на то одговара:
0664 "Не чуди се, мој брате сердаре!
0665 "Не чуди се, јере чуда није,
0666 "Свадише се наши господари,
0667 "Пак се бојим од вишега врага,
0668 "Да госпоство не остане пусто,
0669 "Но ме зачуј, мој брате сердаре!
0670 "Поздрави ми господу избрану,
0671 "Немојте ни свадит’ господаре,
0672 "Не свађајте, него помирите.
0673 "Ако бисте јутрос посвадили,
0674 "Кунемо се Богом истинијем,
0675 "Шенатима добра бити неће,
0676 "У крв ће нам запливат’ оружје,
0677 "Госпоство ће останути пусто,
0678 "Но мирите наше господаре."
0679 На томе се Перо насмјехнуо,
0680 И оваку ријеч бесједио:
0681 "Чудна врага што се урадило!"
0682 Пак је своју слугу дозивао,
0683 Да дозове Данила синовца,
0684 Да он дође к њему у биљарду.
0685 Слуга га је брже послушао.
0686 Кад Даниле у биљарду дође,
0687 Стрицу Перу добро јутро зваше.
0688 "Бог ми с тобом, мој мили синовче,
0689 "Оди, синко, сједи у столицу,
0690 "Сједи, синко и сретња ти била,
0691 "И вјеруј ми, мој мили синовче,
0692 "Не оћах ти мјесто одузети,
0693 "Ти кад свршиш сколе свеколике,
0694 "И кад стане глава за владање,
0695 "И кад знадеш народ управљати,
0696 "Столица је вазда твоја била;
0697 "Него сам се, синко, препануо,
0698 "Е нијеси добро настануо,
0699 "Пак си врло момче угријано,
0700 "Да не проспеш нашу Горцу Црну."
0701 На томе се збору помирише,
0702 И у образ врло изљубише.
0703 Кад виђеше остала господа,
0704 Најпрви га Ђорђије пољуби,
0705 Пољуби га у десницу руку,
0706 А књаз њега међу очи црне,
0707 Сви остали у руке га љубе,
0708 И јошт Перу врло зафалише,
0709 Жалосно је срце пресловио,
0710 И Данилу вољу испунио.
0711 На томе се господа смирише.
0712 То је стало неколико дана,
0713 Па се Данил’ на ноге устаде,
0714 И закрочи лабуда својега,
0715 Собом узе неке Црногорце,
0716 Пође своје полазит’ нахије.
0717 Докле дође на Ријеци малој,
0718 Увезе се Блатом широкијем,
0719 Доке виру зеленоме дође,
0720 И Црмничку облази нахију.
0721 Свак’ Данила мило дочекива,
0722 И љубе га у скут и у руку,
0723 Припознаше свога господара,
0724 Весеље му из пушака граде.
0725 Шдто за фајду, драги побратиме,
0726 Е не даду неки Црногорци,
0727 Кој’ су смрачну мрежу започели.
0728 На уши му шапте полагано,
0729 За Пером му лажно прикажују,
0730 Опадају Пера у Данила,
0731 Зашто су се од Пера препали,
0732 Е су прве после сачинили,
0733 Да омразе Пера и Данила,
0734 Неправедно Пера научили,
0735 Сад се муче, што ће и како ће,
0736 На кога ће све зло набацати,
0737 О коме су прије вијећали.
0738 На нађоше Петровића Пера
0739 И сердара Мартиновић-Мила,
0740 И Данилу лажно казиваху,
0741 Правдаху се они пред Данилом,
0742 Е их на то Перо научио,
0743 С њим заједно Мартиновић Мило.
0744 Но не хоће праведно казати,
0745 Да су они први започели,
0746 И неслогу таку вијећали.
0747 Данилу се, побро, оправдаше,
0748 И с Данилом у друштву присташе,
0749 Па му вазда лажу непрестано,
0750 Обличују Пера и сердара,
0751 Баш да би их оба изгубили.
0752 Данило је момче угријано,
0753 На Пера се врло насрдио,
0754 Из срца му стрица извадише,
0755 Петровиће браћу завадише,
0756 Све лажући вазда без престанка.
0757 Па Даниле на Цетиње дође,
0758 С њим дођоше дружина остала,
0759 А кад до’ше на равно Цетиње,
0760 Па Данила они замолише:
0761 "Чујеш ли не, мили господаре,
0762 "Послушај не, ако Бога знадеш!
0763 "Ми ајдемо кули Ђорђијевој,
0764 "Да пјевамо из грла бијела
0765 "На срамоту Петровића Пера,
0766 "Да му жалост за срамоту вратиш."
0767 Не спази се Петровић Даниле,
0768 Е нагоне њега Црногорци,
0769 Да сам себе кида десну руку,
0770 И да своје утире кољено,
0771 Не стави се, жалосна му мајка!
0772 Но послуша невјерне смутљивце,
0773 Скупише се Ђорђијевој кули,
0774 Па о кули коло изведоше,
0775 И пјевају Ђорђијевој кули,
0776 И весеље из пушака граде.
0777 Перо стоји у својојзи кули,
0778 Љуто рони сузе од образа,
0779 Сузе рони, и невоља му је,
0780 За владиком, за братом својијем.
0781 Еле није пуни мјесец дана,
0782 Откад се је Петар преставио,
0783 Не жалују њега Црногорци
0784 За велику вјечиту спомену,
0785 Што им бјеше Петар учинио.
0786 Баш не кривим у то Црногорце,
0787 Него кривим кућу Петровића,
0788 Куда им се памет мудра ђела,
0789 Да слушају такве Црногорце,
0790 Ко им суди, и ко шњима влада,
0791 Што им такве власти допустише,
0792 Те господу нашу разродише,
0793 Разродише, пак их разагнаше,
0794 Разагнаше, па их погубише.
0795 Камо Перо, а камо Ђорђије,
0796 Камо Машан, али камо Вуко,
0797 Камо Вуко, а ђе ли је Крсто,
0798 Али камо пресвијетли књаже,
0799 Кога није родила Српкиња
0800 Од Косова ни прије Косова?
0801 О несретња кућо Петровића!
0802 Видите ли, очи вам испале!
0803 Што зградише неки Црногорци,
0804 Еле вашу кућу раскопаше,
0805 И јошт вашу браћу разродише,
0806 Што би могло до послије бити,
0807 Може ви се утријет’ кољено,
0808 Браните се, ал’ како ви драго.
0809 Сад ће брзо до двјеста година,
0810 Ви сте вазда владаоци били,
0811 Те владате с ломном Гором Црном,
0812 И мудро сте народ управљали,
0813 И вјечити спомен оставили,
0814 Сложно сте се међу се држали,
0815 А сада се грдно разродисте,
0816 Душманима срца насладисте.
0817 А Данило стаде на Цетиње,
0818 Љуто свога стрица цвијељаше.
0819 И станује доба неколико,
0820 И опет се с Пером помирио,
0821 И Перо му жалост опростио.
0822 Отолен се Данил’ покренуо,
0823 И отиде право пут Русије,
0824 Да постане врховним пастиром,
0825 Собом своје слуге узимаше.
0826 Пак га прате млади Црногорци,
0827 Испратише до града Котора,
0828 А отолен морем до Тријешћа.
0829 И ту мало дана постајало,
0830 Па је танку књигу направио,
0831 А шиље је малој Гори Црној
0832 На рукама Перу и Ђорђији,
0833 И обадва стрица поздрављаше,
0834 И позравља своје сенатуре,
0835 И свакога редом Црногорца,
0836 Овако им Данил’ књигу пише:
0837 "Чуј ме добро, Перо и Ђорђије,
0838 "Окупите малу Гору Црну,
0839 "И овако њима покажите,
0840 "Да ћу одит’ у цара нашега,
0841 "И да ћу га тешко замолити
0842 "И велику досаду чинити,
0843 "Е да би ме књазом поставио,
0844 "Помоз’те ми, моја браћо драга,
0845 "Помозите, књигу направите,
0846 "Шаљите је цару русијскоме
0847 "Од нашега витешка народа,
0848 "И иштите тако променије
0849 "У нашега цара Николаја,
0850 "Еда би ми Бог и срећа дала,
0851 "Да би мене књазом поставио.
0852 "И чујте ме, јуначки народе,
0853 "Ако би ме књазом поставио,
0854 "Ја ћу тражит’ моју старевину,
0855 "Старевину Иван-беговину,
0856 "Ал’ ћу своју главу изгубити
0857 "И сву моју малу Гору Црну,
0858 "Ал’ ћу Црну Гору проширити:
0859 "Шиљ’те књигу двору русијскоме,
0860 "Књига ће ме у Русији наћи."
0861 Теке Данил’ књигу отправио,
0862 Он једанак у Русију пође.
0863 Дође писмо на Цетиње равно
0864 На рукама Перу и Ђорђији.
0865 Сенатуре своје окупише,
0866 Показаше што им Данил’ пише.
0867 Тадар друге књиге растурише
0868 На главаре и на капетане,
0869 Окупише на равно Цетиње
0870 Проштише им књигу шаровиту.
0871 Сви присташе на то Црногорци,
0872 Па народну књигу сачинише,
0873 Од народа и од свега суда,
0874 Опремише цару у Русију,
0875 Великоме цару Николају,
0876 Поздравља га мало и велико,
0877 Љубе цара у скут и у руку,
0878 Да Данила постави за књаза.
0879 Брзо књига у Русију дође,
0880 У Петрову граду столичноме,
0881 У то Данил’ пред цара изађе,
0882 Па се врло цару поклонио,
0883 У десну га руку пољубио,
0884 Пак га царе Николаје пита:
0885 "Како моја мала Гора Црна?
0886 "Како ми је, и како се влада?
0887 "Живите ли на миру с Турцима?"
0888 Данило му тако одговара:
0889 "Хвала, царе, на питању твоме,
0890 "Здраво су ми моји Црногорци,
0891 "Ал’ ме немој за Турке питати,
0892 "А како ћу живјети на миру
0893 "И шњима се у слогу држати!
0894 "Ја не могу, царе, никојако,
0895 "Узели су моју ђедовину,
0896 "Старевину Иван-беговину,
0897 "Стисли су ме у студно камење,
0898 "У проклете горе камените,
0899 "Ђе никаква добра не имаде,
0900 "Но осташе добра у Турака,
0901 "Нешто Турци, а нешто Латини,
0902 "Те никоме није од нас криво,
0903 "Ми остасмо у студно камење,
0904 "Не можемо живјет’ ни умријет’,
0905 "Но помагај, милостиви царе!
0906 "Даруј нама свијетлу десницу,
0907 "Како си је вазда додавао."
0908 Пак му даде књигу шаровиту,
0909 Што је народ цару оправио.
0910 Кад је царе књигу проучио,
0911 Па Данила често погледива:
0912 "Добро тражиш, црногорско момче,
0913 "Да бисмо ти књаштво поклонили,
0914 "И траже га скупа Црногорци;
0915 "Но ме зачуј, црногорско момче,
0916 "Књаз ће рећи име превелико,
0917 "Што ће књаже, кад књажества нема,
0918 "Књазу с’ оће превелика спенза,
0919 "А ти ништа до невоље немаш
0920 "И камење у ту Гору Црну,
0921 "Пак се бојим, црногорско момче,
0922 "Ако би те књазом поставио,
0923 "Ти ћеш поћи ломној Гори Црној,
0924 "И народ ћеш врло оглобити
0925 "И опразнит’ твоје Црногорце,
0926 "А и тако живјети не могу,
0927 "Пак ћеш себе грђе учинити,
0928 "Проклињаће тебе Црногорци,
0929 "Проклињаће и мене и тебе,
0930 "Кад им будеш арач узимати.
0931 "Пак се бојим и вишега врага,
0932 "Што ће рећи остали краљеви,
0933 "Особито Отмановић царе,
0934 "Кад бих тебе књазом поставио;
0935 " ер он вели да си њему раја,
0936 "То говори међу краљевима,
0937 "Његова је мала Гора Црна,
0938 "И пише је на тефтеру своме."
0939 Јуначки му Данил’ одговара:
0940 "Обдари ме, мој честити царе!
0941 "Обдари ме, стави ме за књаза,
0942 "Ја те молим, мој честити царе!
0943 "Истина је мјесто сиромашко,
0944 "Сиромашна моја Гора Црна,
0945 "Ја ћу чуват’ моје Црногорце,
0946 "Чуваћу их као своју главу;
0947 "А што кажеш за друге краљеве,
0948 "Јере ће им бити супротивно,
0949 "Ја ничије госпоство не тражим,
0950 "Нако моје што је од старине;
0951 "А што кажеш за цара Турскога,
0952 "Што цар каже да сам њему раја,
0953 "Има више но двјеста година,
0954 "Нијесам му нигда био раја,
0955 "Ема сам му харач поклонио,
0956 "И добро га вазда даровао,
0957 "Кад је на ме с војском ударио,
0958 "Из пушака гркије крушака;
0959 "Многе сам му силе изломио,
0960 "Изгубио паше и везире,
0961 "Кад је с нама прије боја био,
0962 "Па ћу опет, царе, ако Бог да!
0963 "Доклен су ми млади Црногорци,
0964 "Не бојим се царства његовога."
0965 Кад разумје царе Николаје
0966 Што му рече Петровић Даниле,
0967 Што му рече мудро и паметно,
0968 Грохотом се царе насмијао,
0969 На раме му десницу постави,
0970 И овако њему проговори:
0971 "Здравствуј, књаже, здраво твоја глава,
0972 "Срећан буди за сву Гору Црну,
0973 "Срећан буди и добар им буди,
0974 "И слушај ме, Петровићу кнеже!
0975 "Ако би се царе насрдио,
0976 "И на тебе војску окренуо,
0977 "Колико си кадар дочекати?"
0978 А књаз Данил’ њему одговори:
0979 "Немам војске по двадест хиљада,
0980 "Што ми носи јуначко оружје,
0981 "Од ђетића од петнаест љета
0982 "Пак до старца од седамдесетог,
0983 "То је моја војска сваколика,
0984 "Ема су ми добри за јунаштво,
0985 "Сто хиљада могу дочекати,
0986 "И шњима се вазда боја бити,
0987 "Само је ли праха и олова."
0988 То је цару врло мило било:
0989 "Ајде с Богом, Петровићу књаже!"
0990 Грамату му даде за књажество,
0991 Са царском је руком потписао,
0992 И царски је мухор ударио:
0993 "И поздрави моје Црногорце,
0994 "И на тебе стављам десну руку,
0995 "На свакога твога Црногорца,
0996 "И ево ти тврду вјеру дајем,
0997 "Ако би се султан покренуо,
0998 "И на тебе с војском ударио,
0999 "Нека шиље војске сто хиљада,
1000 "Пак се брани и како ти Бог да,
1001 "Ако би се више покренуо,
1002 "Одиста ћу цару заратити."
1003 Књаз је цару руку прифатио,
1004 Те је љуби, до земље се клања,
1005 Па захвали своме господару,
1006 Пак се крену Петровићу књаже,
1007 И он дође Бечу бијеломе,
1008 Па из Беча у Тријешће равно,
1009 Ту почину неколико дана,
1010 Изљуби се с врсним пријатељ’ма,
1011 С Гопчевићем и Мариновићем,
1012 Код којијех загледа ђевојку,
1013 Милу ћерцу од Квекића Марка,
1014 По имену Даринку ђевојку,
1015 Познаде је и загледа дивно,
1016 Може бити за књаза књагиња,
1017 Може бити свој земљи госпођа,
1018 Но на тајно Лесу проговара:
1019 "Нек за мене остане ђевојка,
1020 "Опет ћу те брзо полазити,
1021 "Кад уредим моје Црногорце."
1022 Подиже се Црногорски књаже,
1023 И отиде морем пут Котора.
1024 Кад зачуше млади Црногорци,
1025 Сусрете га војске шест хиљада,
1026 Шњима дође на равно Цетиње,
1027 Опалише топе и лубарде,
1028 Нек се, браћо, до далеко знаде,
1029 Е су свога књаза задобили.
1030 Сваки му се Србин весељаше,
1031 Весељаше, цару захваљаше,
1032 А запјева мало и велико
1033 По горама и у планинама:
1034 "Све за славу Бога истинога
1035 "И у здравље цара Русијскога,
1036 "Који ни је књаза поклонио,
1037 "И у здравље нашег свјетлог књаза!"
1038 Тако пјева и старо и младо.
1039 Па то мало потраја бријеме,
1040 Па Даниле купи Гору Црну,
1041 Па из нова постави господу,
1042 Неке диже, а неке потврди,
1043 Пера стави до себе првога,
1044 Учини га пресидент’ сената,
1045 А Ђорђију вици-пресидента,
1046 А остале, ко је за што био,
1047 Па сабира своје сенатуре,
1048 Сабира их у бијелу цркву,
1049 Свакојега по реду заклиња,
1050 Заклиња их на Петра светога,
1051 Да ће њему они вјерни бити
1052 И народу праведно судити,
1053 А и књаз се њима заклињаше
1054 Пред скупштином цијелог народа,
1055 Да ће и он њима вјеран бити
1056 И свакоме праведно судити.
1057 То је било о малој Госпођи,
1058 Па постаде три мјесеца дана,
1059 Књазу хабер ситна књига дође
1060 Од једнога добра пријатеља,
1061 Ришћанина из Скадра бијела,
1062 У књизи га дивно поздрављаше,
1063 И овако њему говораше:
1064 "Господару, црногорски књаже,
1065 "Ал’ не чујеш, ал’ абера немаш!
1066 "Осман паша са Скадра бијела
1067 "Почео је лажи просипати
1068 "И његове отроване даре,
1069 "Турио их у племе Пиперско,
1070 "И Пипере хоће обратити,
1071 "Већ витешку кућу Вукотића,
1072 "Доиста их оће преварити
1073 "И Пипере к себе обратити,
1074 "Него скочи, ако Бога знадеш,
1075 "Ајде с војском у племе Пиперско,
1076 "Поглоби их и окајај грдно,
1077 "Невјеру ти оће учинити,
1078 "Примили су од паше дарове,
1079 "Добро их је подасуо благом."
1080 Скочи књаже на ноге лагане,
1081 Скочи, књаже, и покупи војску,
1082 Цетињане избране јунаке,
1083 И осталу браћу Катуњане,
1084 И још пола Ријечке нахије,
1085 И још пола Љешанске натије,
1086 Собом узе наредне Брђане,
1087 Па се креће на племе Пипере,
1088 И овакуријеч бесједио:
1089 "Јала море, чуда великога!
1090 "Што се Осман опет потежио,
1091 "Да он мене мути Црногорце,
1092 "Црногорце и моје Брђане!
1093 "Ал’ је мало на Црмницу било,
1094 "Кад је мене пријед помутио!
1095 "Ал’ сам мало глава изгубио,
1096 "И велике дворе разурио,
1097 "Разурио куле Бољевића!
1098 "То је фала од Црмнице била,
1099 "Господа се од старине звала,
1100 "Особито кућа Пламенчева,
1101 "Вељу сам им штету начинио,
1102 "И њихове куле разурио,
1103 "И бијесне момке погубио,
1104 "Што је мене Осман учинио,
1105 "Све на лажи и на пријевару.
1106 "Осман-пашо, Скадарски везире!
1107 "Зар ти није прије доста било,
1108 "Што си мене прије урадио!
1109 "Ма се уздам у Бога једнога
1110 "И у моје младе Црногорце,
1111 "Врнућу ти жалост за срамоту,
1112 "У главу ти памет ућерати."
1113 То изрече, окрочи Лабуда,
1114 Па овако с коња говораше:
1115 "Чујете ли, моји Црногорци!
1116 "Ја отидо у племе Пипере,
1117 "Пипере ћу племе притиснути,
1118 "Особито кућу Вукотића,
1119 "Б’јеле ћу им куле опалити,
1120 "Опалити, пак их разурити
1121 "За невјеру, што су учинили,
1122 "Што су ми се криво заклињали,
1123 "Заклињали на Петра светога,
1124 "Криву клетву на дан понијеше,
1125 "Нека памте што су урадили,
1126 "Није лако Богом ратовати
1127 "Ни невјеру књазу учинити."
1128 То изусти, а коњу попусти,
1129 За њим крену сва војска остала,
1130 Суминуше обије нахије,
1131 У широка Брда ударише,
1132 Уљегоше, па их суминуше,
1133 На Пипере племе долазише,
1134 На Стијену оков учинише,
1135 Но побјеже кућа Вукотића,
1136 Побјегоше они у Турака,
1137 Како су се паши обећали;
1138 А кад виђе Црногорски књаже,
1139 Бијеле им куле запалио,
1140 Запалио, па их разурио.
1141 То виђеше млади Црногорци,
1142 Особито млади Цеклињани,
1143 Устадоше, покупише војску,
1144 Ко не бјеше поша’ у Пипере,
1145 Пред њима су добре буљумбаше,
1146 Буљумбаше од крваве Џупе,
1147 Сиви соко Костићу Малиша;
1148 Друго витез Станковићу Коњо,
1149 Те је вазда јунак од старине,
1150 Печа мала ма је огњевита,
1151 Од њега се врло плаше Турци;
1152 А треће је Мрђен капетане
1153 Од Додоша села на крајину,
1154 Који с царом знаде диванити,
1155 А некмоли војском управљати.
1156 Сакупише војске неколико,
1157 Примакоше нотњо под Жабљаком,
1158 И град Жабљак нотњо опасаше,
1159 Па у зору на град ударише,
1160 И на јуриш града освојише,
1161 Око града куле опалише,
1162 И на граду низам посјекоше,
1163 Уграбише обојне топове,
1164 Без тестира свијетлога књаза.
1165 Кад бијела града освојише,
1166 Шаровиту књигу направише,
1167 Те је шиљу у Пипере равне,
1168 А на руке свијетломе књазу:
1169 "Чујеш ли не, мили господару!
1170 "Све смо чули, што си урадио,
1171 "Разурио кућу Вукотића,
1172 "Утекоше у турачке руке,
1173 "Ема и ми залуд не стојимо,
1174 "Но смо и ми нешто урадили,
1175 "Бијели смо Жабљак освојили,
1176 "Посјекосмо цареве солдате,
1177 "И узесмо цареве лумбарде,
1178 "Врнусмо му жалост за срамоту,
1179 "Ајде к нама граду Жабљачкоме,
1180 "Ајде к нама, мили господаре,
1181 "Ајде к нама и доведи војску."
1182 А другу су књигу направили,
1183 Па је шиљу на равно Цетиње,
1184 А на руке Перу и Ђорђију:
1185 "Чим примите књигу шаровиту,
1186 "Ајте к нама на граду Жабљаку,
1187 "Јере смо ви Жабљак освојили,
1188 "Да тражимо нашу старевину,
1189 "Старевину Иван-беговину."
1190 Књаз се крену и подиже војску,
1191 Доведе је граду Жабљачкоме,
1192 С друге стране Петровића Перо,
1193 Петровића Перо и Ђорђије,
1194 Сва господа у град се састаде.
1195 Када зачу паша Скадранине,
1196 Заборави све племе Пипере
1197 При његову граду Жабљачкоме,
1198 Браду скубе, по глави се туче,
1199 Што ће чинит’ од живота свога,
1200 Па на граду обори топове,
1201 И покупи листом Арбанију,
1202 Па окрену с војском на Жабљаку,
1203 На бијели Жабљак ударише,
1204 Еда би га како освојио,
1205 Но не даде црногорски књаже
1206 И његови млади Црногорци,
1207 Него бране града Жабљачкога,
1208 И ту многи Турци изгибоше
1209 И бирани неки Црногорци,
1210 Ма га паша узет’ не могаше,
1211 Боја бише шест неђеља дана,
1212 Пак се тада Турци размакоше.
1213 Што за фајду, драги побратиме,
1214 Јере књиге од Русије до’ше
1215 Од велика цара Николаја;
1216 Цар Никола таку књигу пише,
1217 А шиље је црногорском књазу,
1218 Срдито му књигу направио,
1219 И књаза је у њу покарао,
1220 Зашто му је на град ударио,
1221 Што се тиче у царске градове:
1222 "Остав’ града, црногорски књаже!
1223 "Остав’ града без твојега јада,
1224 "Чим ми примиш књигу шаровиту,
1225 "Поврни му од града топове."
1226 Пдрепаде се црногорски књаже,
1227 Бијели му Жабљак оставио,
1228 И врати му с бедема топове,
1229 У зору се војска окренула,
1230 На турско се таборје јавила:
1231 "Не плачите, Арбанашки Турци,
1232 "Бијели ви Жабљак остависмо,
1233 "Мол’те Бога цару Николају,
1234 "Е од њега стојат’ не смијемо,
1235 "Но без муке њега остависмо."
1236 Па сва војска из града изађе,
1237 А главари у град остадоше,
1238 Докле војску пред собом справише.
1239 Но да видиш великога врага,
1240 Пуче пушка на зору бијелу,
1241 Пуче пушка из турског табора,
1242 За њом пуче зелена лубарда,
1243 И погоди Петровић-Машана,
1244 Мила брата Петровића-Ђорђа,
1245 Десну му је ногу оштетила,
1246 Ах нека га, већ’ му не пуцала!
1247 Срећа турска, те не знаде војска
1248 Е Машана ране допадоше,
1249 Е се јунак рани не подаје,
1250 Да знадоше, повратит’ се ћаху
1251 И уљести опет у Жабљаку.
1252 Отолен се војска покренула,
1253 Сваки пође на своје дворове,
1254 Књаз свијетли на равно Цетиње,
1255 А кад књаже на Цетиње дође,
1256 Он Николи цару отписује:
1257 "Не карај ме, мили господаре!
1258 "Није наша зађевица била,
1259 "Но Османа паше Скадарскога,
1260 "Који моје премами Пипере."
1261 То је мало доба постајало,
1262 Докле цара гласи допадоше,
1263 Цар опреми војске сто хиљада,
1264 Седам паша од седам градова,
1265 А пред њима пашу серашћера,
1266 По имену свога Омер-пашу,
1267 На витешку ломну Гору Црну,
1268 Да би Црну Гору сподобио.
1269 Шњом удари на четири стране,
1270 Не даду се лако Црногорци,
1271 Но се грдни натраг повукоше,
1272 Што не бјеше на њу погинуло,
1273 А зато је пјесна изведена,
1274 Све се знаде што је и како је.
1275 Књаз постаде доба неколико,
1276 Окрену се с равнога Цетиња,
1277 Да полази њемачке градове,
1278 Да наоди старе пријатеље,
1279 Докле дође у Тријешће равно,
1280 Ту за себе испроси ђевојку,
1281 Милу ћерцу од Квекића Марка,
1282 Већ Даринку лијепу ђевојку,
1283 Обдари је и прстенова је.
1284 И ту стаде доба неколико,
1285 Па окрену морем дебелијем,
1286 Докле дође малој Гори Црној,
1287 Поче књаже купити сватове,
1288 Скупи књаже свата шест хиљада,
1289 Па одабра господу избрану,
1290 И пред њима Ђорђију и Мирка,
1291 Шњима посла седам осам друга,
1292 Одасла их морем дебелијем,
1293 Докле до’ше у Тријешће равно,
1294 У Квекића Марка починуше,
1295 У његова мила пријатеља.
1296 Ту стојаше три четири дана,
1297 Онда вели Петровић Ђорђије:
1298 "Чујеш ли ме, Марко пријатељу,
1299 "Изведи ми Даринку ђевојку,
1300 "Јере више чекат’ не можемо,
1301 "Није шала, свата шест хиљада,
1302 "Што нас чека на равно Цетиње,
1303 "Да сусретну народњу госпођу."
1304 Изведе је, ријеч не чињаше,
1305 И сватове дивно дариваше,
1306 Неком перо, неком перјаницу,
1307 А некоме од злата јабуку,
1308 А Ђорђији златну колаину,
1309 А ђеверу од злата кошуљу
1310 И Даринку лијепу ђевојку;
1311 Дарива им свилена барјака,
1312 На барјаку од боја знамење,
1313 О ком бију ките позлаћене,
1314 У њему је ор’о двојеглавни,
1315 Око њега аждаја од злата,
1316 Па им даде од мора вапора
1317 Свог сестрића Гопчевића Шпира
1318 Тако бјеше књаже наредио,
1319 Наредио Ђорђији и Мирку,
1320 Кад се врате из Тријешћа равна:
1321 "Доћи ћете Задру бијеломе,
1322 "Јавите се Мамули Лазару,
1323 "Далмације славна господара,
1324 "И владики Кнежевић-Стефану,
1325 "Јавите се, па их поздравите,
1326 "Да их оба зовем на весеље,
1327 "То Лазара за вјенчана кума,
1328 "А Стефана, да нас вјенчат’ буде."
1329 Дивно су га они послушали,
1330 Кад дођоше Задру на крајину,
1331 Па Мамулу дивно поздравише
1332 И владику Кнежевић-Стефана,
1333 Пак им поздрав од књаза казаше,
1334 Да их књаже зове на весеље;
1335 Зафалише, оба пристадоше.
1336 Отолен се свати покренуше,
1337 Па вапором у Котору до’ше,
1338 А за њима Лазар и владика
1339 Пристигоше свате у Котору,
1340 И ту на’ше књажеве сватове,
1341 Бјеше пуно иљада сватова,
1342 Све господе српске изабране,
1343 Па сретоше лијепу кнегињу,
1344 Госпођи се свати поклонише,
1345 Захвали им народна роспођа.
1346 Сва господа уједно се крену,
1347 Црногорска и сва аустријска,
1348 Шњима иде од Боке циркуле,
1349 По имену Стефана од Дојма,
1350 Пут Цетиња равна окренуше,
1351 Развише се свилени барјаци,
1352 А пуцају бистри џевердари,
1353 А пјевају млади Црногорци,
1354 А кад до’ше на племе Његуше,
1355 Ту нађоше четири хиљаде,
1356 Све наредна свата искићена,
1357 Под ођелом и згодним оружјем,
1358 Па зелене топе опалише
1359 И њихове бистре џевердаре,
1360 Одјекну им Ловћенска планина,
1361 Састави се свата пет хиљада.
1362 Отолен се свати покренуше,
1363 Пријеђоше Кривачу планину,
1364 Докле до’ше на врх од Цетиња,
1365 под лијепо село Мартиново
1366 А пред цркву светога Јована,
1367 Ту нађоше свијетлога књаза
1368 И уз њега иљаду сватова;
1369 Састави се свата шест иљада,
1370 Састави се господа избрана;
1371 С господом се дивно поздравио,
1372 Пак кнегињу уфати за руку,
1373 Ручише се, пак се поздравише,
1374 Отолен се к Цетињу кренуше,
1375 И са њима свата шест хиљада.
1376 Боже мили, чуда великога!
1377 Коњаници коње потекоше.
1378 Барјактари развише барјаке,
1379 Црногорци огањ оборише,
1380 Весеље им граде из пушака.
1381 Тама паде на поље Цетиње
1382 Од брзога праха и олова
1383 И од паре коњске и јуначке,
1384 Док бијелу манстиру до’ше,
1385 Па зелене топе опалише,
1386 Пројечаше зелене планине,
1387 Све се поље из темеља тресе,
1388 Па пођоше у бијелу цркву,
1389 Ту вјенчаше за књаза кнегињу,
1390 Лазар бјеше за вјенчана кума,
1391 А Стефан их дивно привјенчао,
1392 И благослов по закону дао,
1393 Па вјенчана кума обдарише,
1394 Обдарише, дивно испратише,
1395 Сви сватови те се окренуше,
1396 Окренуше, пак се окупише,
1397 Међу њима књаже излазио,
1398 И њихова Даринка госпођа,
1399 Поздравише кићене сватове,
1400 Поздравише па им зафалише,
1401 А свати се њима поклонише.
1402 Отолен се свати разиђоше,
1403 Књаз остаде на равно Цетиње
1404 И његова господа избрана,
1405 Господа се лијепо држаше.
1406 Што за фајду, драги побратиме,
1407 Кад не оћу неки починути,
1408 Но вавијек смрачну мрежу плету,
1409 Да господу Црне Горе смуте,
1410 Смутиле се њима утробице!
1411 Да би Бог до и Богородица!
1412 А који су с тијем управљали
1413 И највиши пособници били,
1414 Те господу нашу разродише,
1415 Често они код књаза иђаху,
1416 Па лакомци Пера опадаху,
1417 И у књаза тако говораху:
1418 "Да л’ не видиш, пресвијетли књаже!
1419 "Што ти Перо из потаје ради,
1420 "Шњим заједно Цетињски сердаре,
1421 "По имену Мартиновић Мило
1422 "Са сестрићем Перовић-Стефаном,
1423 "Којему си дарово сенатство,
1424 "И учини њега за сердара,
1425 "Он је мудра и паметна глава,
1426 "Што би они могли урадити,
1427 "И што раде, нигда не престају.
1428 "Све на тајно нешто вијећају,
1429 "Оће тебе изгубит’ занаго
1430 "И столицу твоју одузети,
1431 "Но погуби твога стрица Пера,
1432 "И погуби обадва сердара,
1433 "Док нијесу тебе изгубили,
1434 "Е по смрти не има кајања."
1435 У томе се књаже преварио,
1436 Лакомци му памет обратише,
1437 Па нареди да изгуби Пера,
1438 И да губи обадва сердара.
1439 Доиста их изгубити ћаше,
1440 Камо срећа, да сви изгибоше,
1441 Но нађоше добра пријатеља,
1442 Те им каза да ће погинути:
1443 "Него бјеж’те, ако Бога знате,
1444 "Макните се у Боку латинску,
1445 "Докле тајне ствари разберемо,
1446 "Да ви лудо овђе не гинете,
1447 "Виђећемо што је и како је,
1448 "Што је лажа, ал’ што је истина."
1449 Пријатељ их дивно сјетоваше,
1450 Утекоше ноћу без мјесеца:
1451 Перо бјежи равном Рудиницом,
1452 Собом узе сестричића свога,
1453 Сестричића Перовић-сердара
1454 И витеза Радоњића Мила,
1455 И сиђоше до у Будву града,
1456 А сердар се био покренуо,
1457 У Петрову кућу улазио,
1458 Па узима Перову госпођу
1459 И Перова нејакога сина,
1460 Лудо д’јете од године дана,
1461 Па узима чедо у наручје,
1462 Унесе га уз равно Цетиње.
1463 Сердар дође на своје дворове,
1464 Па синове своје окренуо
1465 И рођаке што су понајближе,
1466 Побјегоше нотњо без мјесеца,
1467 И дођоше право у приморје
1468 Б’јелој кули Вукшића Ђорђије,
1469 И Перова сина донесоше,
1470 У то Перо преко Грбља дође,
1471 Стадоше се на Вукшића кули.
1472 О несрећо, Бог да те убије!
1473 О несрећо, ђе се растовари
1474 На господу од равна Цетиња.
1475 Отолен се сва три окренуше,
1476 Докле до’ше у Котору граду,
1477 И остало робје доведоше.
1478 Ту стадоше неколико дана,
1479 Од јада се Перо разболио,
1480 И од јада и веље жалости.
1481 Та се жалост на далеко чула
1482 У Петрову граду столичноме,
1483 То зачуо царе Николаје,
1484 И зачуо од Беча ћесаре,
1485 Жао њима што се догодило,
1486 Па послаше своје зенерале,
1487 Цар Никола Коваљевског свога,
1488 Бечки ћесар Мамулу Лазара,
1489 Не би л’ како браћу умирили
1490 И у прву љубав саставили.
1491 Зенерали кад у Котор до’ше,
1492 Ту болесна Пера наодише,
1493 И обадва књаза замолише,
1494 Моле књаза и све сенаторе,
1495 Да поврате Пера и сердаре,
1496 Да поврате и да се помире,
1497 И у томе књаз пристат’ оћаше,
1498 И царима ћаше угодити,
1499 Но не даду неки Црногорци,
1500 Којино су свему томе кривци,
1501 И не даду прије своје главе,
1502 Пак се књазу било дожалило:
1503 "Дајте, браћо, ако Бога знате,
1504 "Кад не могу вратит’ сву тројицу,
1505 "Да повратим мила стрица мога."
1506 На књаза се љуте Црногорци,
1507 Па не хћеше пристат’ никојако,
1508 Но сердару робје повратише,
1509 И његове дозваше синове
1510 И његове најближе рођаке,
1511 На вјеру их натраг повратише,
1512 Да им ништа учинити неће,
1513 Но држати ка друге остале.
1514 А остаде Перо у Котору,
1515 И осташе обадва сердара,
1516 Болан лежи Перо у Котору,
1517 Од жалости и душу испусти.
1518 А када се Перо преставио,
1519 И кад зачу на Цетиње књаже,
1520 Пак се њему бјеше ражалило,
1521 Па одасла неке Црногорце,
1522 Одасла их у Котору граду,
1523 Те жалосна Пера прифатише,
1524 На Његуше племе донесоше,
1525 Донесоше пак га укопаше.
1526 Остаде му саморана мајка,
1527 Саморан је и отац и мајка,
1528 Те кукају вазда без престанка
1529 За велика добра од порода,
1530 Пера није, а владике није,
1531 А Јоко им бјеше погинуо,
1532 На Грахово бијућ’ се с Турцима,
1533 Не оста им ништа до камена,
1534 Него д’јете од године дана,
1535 И оно се брзо преставило,
1536 Остаде му љуба удовица,
1537 Удовица црна кукавица.
1538 Два сердара низ море пођоше,
1539 Докле Бечу столичноме до’ше,
1540 У славнога од Беча ћесара,
1541 Врло му се оба поклонише,
1542 Па их царе дивно дочекао
1543 И добар им љебац поклонио,
1544 Па поврати Мартиновић-Мила,
1545 И справи га Задру на крајину,
1546 Преручи га своме зенералу,
1547 Зенералу Мамули Лазару,
1548 А Стефана у Беч заустави,
1549 У вељу га сколу поставио,
1550 Е је мудра и паметна глава.
1551 Што је фајде, стоји на науку,
1552 Кад ћесара не хће послушати,
1553 Него лудо у Цариград пође,
1554 А још луђе изгубио главу,
1555 Све тражећи што стићи не може,
1556 Нити може нити је прилике.
1557 Па то стало доба неколико,
1558 Престави се царе Николаје
1559 Од велика двора русијскога,
1560 Глас допаде на Цетиње књаза,
1561 Па окупи своје Црногорце,
1562 Све им право за Николу каже,
1563 Заплака се мало и велико,
1564 Жалујући цара ришћанскога,
1565 И књаз таку заповијед даде:
1566 "Чујете ли, моји Црногорци,
1567 "Коротујте за годину дана
1568 "Премилога цара Николаја,
1569 "Е смо наше сунце изгубили,
1570 "Што не бјеше врло огријало;
1571 "Коротуј га и младо и старо
1572 "И дијете од године дана,
1573 "Па до старца од стотину љета,
1574 "Преврните на главу капице,
1575 "Чиновници црни вељ на руци."
1576 Црногорци књаза послушаше,
1577 И Николу цара жаловаху,
1578 За годину сташе у жалости,
1579 Љуто плачу и сузе проливу.
1580 Лесандро се за цара постави,
1581 А кад бјеше жалост разумио
1582 Од витешке ломне Горе Црне,
1583 Посла њима својега консула,
1584 Стрмоуха консул’ зенерала,
1585 Да он пође на Цетиње равно,
1586 Да зафали књазу и народу
1587 За њихово врло жаловање.
1588 Ма у зо час за мнозињу дође,
1589 Нешто се је с књазом посвадио,
1590 Не знаде се што је и како је,
1591 Срдито се на то раставише.
1592 А кад виђе Петровић Ђорђије,
1593 Зенерала себе дозиваше,
1594 Па га води у своју камару,
1595 И код њега ноћцу коначио,
1596 Па сјутрадан рано подранио,
1597 Ђорђије му даде пратиоце,
1598 Консул дође граду Дубровнику.
1599 Но да видиш великога врага,
1600 Што имају Срби од старине,
1601 Започеше неки Црногорци,
1602 Како су се вазда научили,
1603 Мало им је око Пера било,
1604 Но почеше мразити Ђорђију
1605 И у књаза њега опадати,
1606 Па на тајно њему говорише:
1607 "Ал’ не видиш, мили господаре,
1608 "Ђе коначи руски зенерале
1609 "Код Ђорђије, код стрица твојега,
1610 "И сву ноћ су тајно вијећали,
1611 "Да би тебе цару омразили,
1612 "Невјеру ће тебе учинити,
1613 "Што би могло до послије бити,
1614 "Па ти могу главу сатријети,
1615 "Но се владај мудро и паметно."
1616 То је књазу врло мучно било,
1617 И овако њима одговара:
1618 "Хвала Богу, великога врага!
1619 "Како никад починут’ не могу
1620 "Од несреће те моје домаће,
1621 "Баш ће, ја мним, бити од истине."
1622 Тадер скочи на ноге лагане,
1623 И оваку ријеч бесједио:
1624 "Нека раде, што је њима драго,
1625 "Баш не мислим за цара рускога,
1626 "Нит’ ме рани, ни ода зла брани,
1627 "А ја одох цару францускому,
1628 "Да ме води у цара турскога,
1629 "Да ми даде моју старевину,
1630 "Старевину Иван-беговину,
1631 "Ја ћу њему арач Горе Црне,
1632 "Да проширим моје Црногорце,
1633 "А кад бих се врло проширио,
1634 "И кад бих се спремом наредио,
1635 "То јест спрема што ће за војнике,
1636 "Тад’ бих дивно војску уредио,
1637 "Па ја не бих за цара марио,
1638 "Но бих њему пушку обратио,
1639 "Па што Бог да и срећа јуначка!"
1640 А на то му зборе Црногорци,
1641 Особито Петровић Ђорђије:
1642 "Не за Бога, мили господаре,
1643 "Не отпадај од цара рускога,
1644 "Не би било крста од три прста,
1645 "Да ни није великога орла,
1646 "Великога цара русијскога."
1647 На тајно му зборе Црногорци:
1648 "Ти сад видиш, мили господаре,
1649 "Да Ђорђије о издаји ради,
1650 "Врло држи цара русијскога,
1651 "Да л’ не видиш што се догодило?"
1652 Од истине књаже вјероваше,
1653 Па устаде на ноге лагане,
1654 Собом узе Даринку кнегињу,
1655 И отиде право пут Котора,
1656 У шњим бјеху неки Црногорци,
1657 Вуковић му бјеше у Паризу,
1658 Те га бјеше књаже оправио,
1659 Да му после у краљева свиђа.
1660 А кад књаже у Котору дође,
1661 А Вуковић из Париза дође,
1662 У Котор се оба састадоше,
1663 Ајутанте књазу говораше:
1664 "Што учини, мили господаре!
1665 "Што се крену с равнога Цетиња,
1666 "Док не дођем тебе на Цетиње,
1667 "Док не дођем и докле ти кажем,
1668 "Е ти тамо путовања нема?"
1669 Овако му књаже одговара:
1670 "Не слушам те, мили ајутанте!
1671 "Но ћу одит’ пут града Париза,
1672 "Бит’ ми знати изгубити главу,
1673 "Тако старо писмо изговара,
1674 "Ко разгађе, у нас не погађе,
1675 "Па што Бог да и срећа јуначка!"
1676 Па окрену морем дебелијем,
1677 Собом узе неке Црногорце
1678 И Даринку вјерену љубовцу,
1679 И отиде право пут Париза,
1680 А Ђорђије дође на Његуше,
1681 Па с Његуша у Котору сиђе,
1682 И бјеше се врло разболио.
1683 То постаде три четири дана,
1684 Мирко му је књигу оправио,
1685 Па је шаље рођаку својему,
1686 По имену Петровића Крсту,
1687 Да он спремно дође на Цетиње,
1688 И Крсто га послушати ћаше,
1689 Но Ђорђија њему не даваше:
1690 "Немој мене, синко, оставити,
1691 "Јере сам се разболио љуто,
1692 "Па не можеш мене оставити,
1693 "Но отпиши лист књиге бијеле."
1694 Тадар Крсто отписује Мирку:
1695 "Поздрављам те, мили брате Мирко!
1696 "Ја не могу на Цетиње доћи,
1697 "Ђорђије се стрико разболио,
1698 "Па не могу њега оставити."
1699 Опет Мирко танку књигу пише,
1700 Књигу шиље и шњом поклисаре,
1701 Да обадва иду на Цетиње.
1702 Кад Ђорђији књига долазила,
1703 Ђорђија се томе зачудио,
1704 И тако му књигу отписао,
1705 Па је шиље на равно Цетиње,
1706 Па синовца Мирка поздравио:
1707 "Ја не могу на Цетиње доћи,
1708 "Ни ћу доћи за петнаест дана."
1709 Црногорци Мирку говораху,
1710 И на тајно њему бесјеђаху:
1711 "Видиш сада, Петровића Мирко,
1712 "Ђорђија ти више доћи неће,
1713 "Него гледај да га преваримо,
1714 "Пошљимо му младе сенатуре,
1715 "Е да би га како окренули,
1716 "Па му мртве страже поставимо,
1717 "Тајне страже, вјерне перјанике,
1718 "Пос’јецимо Ђорђију и Крста
1719 "И Машана, брата Ђорђијева,
1720 "А ни Вука да не оставимо,
1721 "Да кољено њима покопамо,
1722 "Истражимо њихово кољено."
1723 Хвала Богу, чуда превелика!
1724 О несрећо, вазда ли си дуга,
1725 Особито у српском народу,
1726 Ђе брат брата оће да изгуби
1727 Без давије и без испов’јести!
1728 Фала Богу, безумне господе,
1729 Куће им се мудра памет ђела!
1730 Те брат брату вади очи црне,
1731 Те сам себе кида десне руке.
1732 О лакомци, проклета ви душа,
1733 На свашто ли људе наћерасте,
1734 На безумност и на пакост љуту!
1735 Ма тако ми јада свакојије,
1736 Кад се уд’рим умом по памећу(!),
1737 А и кад бих памет разбистрио,
1738 Од јада бих сам себе убио,
1739 Кад помислим, што се урадило.
1740 Ма што кривим јадне Црногорце,
1741 Који н’јесу лакоми на благо,
1742 Они раде, да више уфате,
1743 Ал’ их није преша ни кривити,
1744 Него кривим кућу Петровића,
1745 Што већ своје очи не отвори,
1746 Боље рањен него погинуо.
1747 Ко би њима ишта учинио
1748 У малану ломну Гору Црну,
1749 Али њима штогођ пресудио,
1750 Да нијесу они задовољни,
1751 На њихову несрећу домаћу,
1752 Па радите и како ви драго,
1753 Е сте брата Пера сатровали,
1754 Брата Пера и књаза Данила,
1755 Сами себе очи извадили,
1756 А Ђорђију старца заћерали,
1757 Да се старац скита по свијету,
1758 Умријеће у тужној жалости
1759 Су његове оба брата мила,
1760 А и Крста, његова синовца.
1761 Сад радите, што је вама драго,
1762 Ширите се сада по Цетињу,
1763 Ма су ваша саломљена крила.
1764 Црна Горо, земљо каменита,
1765 У те нема ништа до камена,
1766 Ма се гласиш на четири стране
1767 Од истока до мрачна запада,
1768 Па унакрст југа и сјевера,
1769 У тебе се соколови рађу.
1770 Те су многе силе изломили,
1771 Прославише име по свијету.
1772 О Србијо, земљо поносита,
1773 Поносита и врло богата,
1774 Вазда спаваш, већ га не заспала!
1775 Од како је Ђуро војевао,
1776 Већ вам сједе рђа на оружје,
1777 Већ војништва међу вама нема,
1778 А стари су Србљи остарали,
1779 Остарали, боја оставили,
1780 Не могу се држат’ коња враних,
1781 А некмоли мегдан дијелити
1782 Али с мјеста кавгу заметнути;
1783 А ви млађи, што сте настанули,
1784 Ви за боје ништа и не знате,
1785 Ал’ не знате, али не смијете,
1786 Ни сте сини старије отаца.
1787 Већ српскије нема мегданџија,
1788 Кој’ су вазда мегдан задобили.
1789 Млађи Србљи, да вас Бог убије!
1790 Панула вам чађа на оружје,
1791 Будите се, већ га не заспали,
1792 Помислите на ту Гору Црну,
1793 Мала снага а мала приправа,
1794 Како вазда разагоне Турке.
1795 А такоми Бога великога
1796 И тако ми јада свакојега,
1797 Да је војске, колик’ у Србију,
1798 И да има што има Србија,
1799 Једанак би Босну приватила,
1800 Валовиту Босну освојила,
1801 Босну земљу и Херцеговину
1802 И сувише равну Арбанију,
1803 Арбанију и шњом Румелију,
1804 Пак би дошли стојну Цариграду,
1805 Све свршили прије три мјесеца,
1806 Четврти би у Стамбол уљегли,
1807 Па ни цару не би лако било.
1808 Да б’ имала мала Гора Црна
1809 Сто хиљада војске на оружје
1810 И приправу што је за војнике,
1811 Све би брзо Турке савладали,
1812 А Србија има сто хиљада
1813 И приправу што је за војнике.
1814 Вазда ијеш, већ се не најела!
1815 Вазда спаваш, већ се не наспала!
1816 О Лесандро, Бог те не убио,
1817 Су чим ћеш се казат’ пред свијетом,
1818 Какови си спомен учинио,
1819 Баш нијеси срца бабовога!
1820 Но се бјеше Милош покренуо,
1821 Те он старац у Србију дође,
1822 А Милош је стари мегданџија,
1823 Који знаше с Турцим’ војевати,
1824 Који многе задоби мегдане,
1825 Страдао је двадесет година,
1826 Већ двадесет и више четири,
1827 Страдао је у Њемачко царство,
1828 Па он опет у Србију дође,
1829 Са Србима поче да он влада,
1830 Срби му се добро весељаху,
1831 А доиста дријемат’ не ћаше,
1832 Него ћаше Србе окренути,
1833 Окренути Србе на јунаштво,
1834 Но га смртна чаша уграбила.
1835 Наком њега Михаил остаде,
1836 Ма се уздам у Бога једнога,
1837 Михаил је срца бабовога,
1838 Он ће Србље дићи на оружје
1839 И потражит’ своју старевину,
1840 Коју су му Турци притиснули
1841 Од Косова, доба Лазарева.
1842 Михаиле, од Србије књаже,
1843 Подигни се на ноге јуначке,
1844 Покрени се, и Србе пробуди,
1845 И нажени Србе на јунаштво,
1846 А ево ти тврду вјеру дајем,
1847 Црна Гора да те издат’ неће,
1848 Што узможе, оће ти помоћи.
1849 Добро мјери, од Србије књаже,
1850 Шта учини црногорски књаже,
1851 И ако је мало живовао,
1852 Ма је вјечни спомен оставио,
1853 Њему име погинути неће,
1854 Докле траје сунца и мјесеца.
