* * *
Помрчина, цијела варош спава,
Сахат-кула поноћ откуцава,
Туде момче кроз јабану шеће,
Тумарајућ’ тражи драгој врата.
Кад наиђе на сокак, на врата, 5
У момчета срце заиграло,
Па закуца халком на вратима.
Трком трчи голубица б’јела:
„Што је тако, зар не мож’ полако,
Мајку ми је забољела глава, 10
Па од главе не може да спава.
Дођи драги за пола сахата,
Тада ћу ти отворити врата!"
