* * *
Pomrčina, cijela varoš spava,
Sahat-kula ponoć otkucava,
Tude momče kroz jabanu šeće,
Tumarajuć’ traži dragoj vrata.
Kad naiđe na sokak, na vrata, 5
U momčeta srce zaigralo,
Pa zakuca halkom na vratima.
Trkom trči golubica b’jela:
„Što je tako, zar ne mož’ polako,
Majku mi je zaboljela glava, 10
Pa od glave ne može da spava.
Dođi dragi za pola sahata,
Tada ću ti otvoriti vrata!"
