[Помини моме, помини]
„Помини моме, помини
Крај наши бели дворови,
Крај наши нови дућани.“
„Не могу, Бојо, не могу,
Дома ће ми је самено. 5
Куде је моме мајћа ти,
Куде је моме татко ти?“
„Мајћа је, Бојо, у цркву,
А татко голем монастир."
Момак девојћи говори: 10
„Ти моли Бога, девојћо,
Монастир да се запали,
Мајћа и татко там да су;
А ја са тебе, два млади,
Два млади два неженени.“ 15
„Не думај, Бојо, не думај,
Не ли смо пуста родбина,
Татко и чича два брата,
Мајћа и стрина јетрве?“
„Помини, моме, намини, 20
Крај наше бели дворови,
Крај наши бели дућани.
Високо дрво лад нема,
Широко поље глед нема,
На дуга пута ход нема, 25
Дубоко море дно нема,
Ситно камење број нема,
Јалова крава род нема,
Хубава мома род нема!“
