Политичка прошлост Хрвата 2
| ←< 1. глава | ПОЛИТИЧКА ПРОШЛОСТ ХРВАТА Писац: Васо Чубриловић |
3. глава >→ |
Земље, у које су се населили Јужни Словени, биле су сасвим друкчије од старог завичаја. Место некадање бескрајне Сарматске Низије са неограниченим видицима и могућностима кретања Јужни Словени се насељавају на кршевито Балканско Полуострво и њему суседну Панонију. Колико је у старом завичају било све једнолико, толико је у новом све неуједначено, различито. На северу, на прелазу из Средње Европе на Балкан простиру се баровите равнице испресецане ту и тамо планинским венцима. На Балкану тек се улази у прави сплет планинских ланаца, речних долина, карсних поља, баровитих и периодично плављених, затворених котлина, неприступачних висоравни и питомих жупа. Земља је на све стране света отворена, приступачна често пута више споља него изнутра. Северне покрајине наставак су Средње Европе, али Дунав, који купи њихове воде, носи их према истоку. Лаке везе преко егејског острвља, Босфора и Дарданела спајају Балкан с Азијом, а разграната обала на Јадрану била је веза с Италијом. И клима је неједнака. Од оштре континенталне на северу или алписке у планинама, па до благе медитеранске у приморју имамо је у свима нијансама. По негде су климатске разлике тако велике, да у августу месецу можете јести тек убране смокве расхлаћене на леду истог дана снесеном са планине.
Ова географска средина извршила је моћан утицај на своје нове становнике. Морали су се привикнути новом начину живота, сељаци, они хватају првенствено жупна места међу планинама, речне долине и равнице. Продирање из долина и равница у планине морало је бити доцније, постепено. У Примору, од земљорадника ствара се морепловац и рибар. Тај процес је био још спорији. И сточарење у планини и рибарење на мору уче досељеници од старог становништва, које су затекли у свом новом завичају.
Илирско-романско становништво наших земаља добрим делом је изгинуло, одвучено у робље или избегло из свога завичаја пред навалом варвара. Ипак, један део се сачувао и то већином у неприступачним планинама и у приморју захваљујући источно-римској морнарици. Кад се пође од Саве и Дунава, где их је најмање остало, према Јадранском и Егејском Мору, све се више наилази на остатке старог становништва. Планине Динарског Система са својим затвореним котлинама, неприступачним планинским висоравнима, посебице су криле у себи много старих илирско-романских сточара, средњевековних Арбанаса и Моро-Влаха. Укрштањем досељених Словена и ових планинаца створиће се динарски тип југословенског човека.
Највише латинско остаје далматинско приморје. Кад је варварска поплава уништила римске градове и села у нашим земљама, неколико романских збегова очувало се на обалама Јадрана остајући као мале етничко-културне оазе римског света на југословенском Јадрану. Ове оазе Задар, Трогир, Сплит, Дубровник, Котор и Бар играће велику културно-политичку улогу у историји Јужних Словена, посебице Хрвата.
Приступачност наших земаља омогућавала је моћне културно-политичке утицаје са стране. Њихов значај као раскрснице мора и континената имао је судбоносан утицај на историју народа, који се ту населио. На прелазу из Европе у Азију, мост између истока и запада, наше су земље још пре досељења Јужних Словена биле прелазна област између грчког и римског света, романске и грчке културе. Преко њих повукла се граница између Источног и Западног Римског Царства; ту ће бити прелом између Цариграда и Рима, православља и католичанства. Разни културни утицаји деловаће на формирање Јужних Словена необично моћно и бити један од главних узрока културне, па и националне, разлике међу њима.
Поред старих утицаја деловаће у нашим земљама и ева нова културна стремљења која ће се јавити у Европи и Азији после нашег досељења. Ниједан верски покрет у Европи и Предњој Азији, настао од почетка хришћанске ере на овамо, није остао без својих претставника у нашим земљама. Код нас се смирују последњи таласи ислама, што су долазили са истока, и протестантизма који силази са севера. Уз ове велике струје од општег значаја има мањих, националних. Преко Јадранског Приморја утиче Италија, низ Саву н Драву па и Дунав, Немачка, уз Мораву и Вардар Грци. Сви се ти утицаји укрштају, сукобљавају, потиру или допуњују у нашим земљама, остајући негде премоћни једни негде други, а негде се неутралишу. За национално-културни живот Хрвата они ће имати пресудан значај.
Поред разбијености рељефа ова повезаност наших земаља за суседне државе и народе била је главни узрок зашто се тешко стварала на Балкану велика југословенска држава. Раскрсница светских освајача, југословенске земље од старине су биле изложене инвазијама свих оних који су из Азије полазили да освајају Европу или обрнуто. Те велике државе било у Средњој Европи било у Предњој Азији, од увек су сматрале Балкан као капију светског господства, продирале на њега, бориле се на њему, једне падале друге се дизале, али све су се трудиле да омету стварање једне тако јаке државе на Балкану која би могла бити препрека њиховим освајачким плановима. Ова тежња великих суседних народа и држава играће велику улогу у политичком животу Јужних Словена, па и Хрвата.
Таква је дакле била нова хрватска отаџбина: шаролика, неуједначена изгледом и климом, негде отворена целом свету, негде затворена као у кутији. Дивљи крш замењују изненада без прелаза питоми пашњаци и непрегледне шуме, поред плодних равница непролазне мочваре; једва који километар даље стрми планински обронци, а на њима сочни пашњаци. Море је плаво и ведро као и небо над њим а обале изрубљене, искидане, опасане низом великих и малих острва; и овде су преливи нежни али нагли. Ту, изложен свим могућим утицајима природе и култура, изградиће се хрватски човек онакав, какав се јавља у деветнаестом и двадесетом веку. Жив, упечатљив, духовно неуједначен са многобројним тежњама и нагонима често пута међу собом супротним, јер су и постали под супротним утицајима. Ипак, од стварања прве области па до данас провлачи се као црвена нит кроз целу његову историју неукротива тежња да прокрчи себи пут бољем, самосталнијем животу слободног народа. Посао нимало лак за један мали народ на онако тешком географском положају.