Покондирена тиква/23
◄ Позорје 3. | Позорје 4. | Позорје 5. ► |
Позорје четврто
ЕВИЦА сама у башти, заливајући цвеће
ЕВИЦА: Моје мило цветанце, ти ћеш мене срећном учинити. Васа ми је обећао овамо доћи, и ја га сваки час очекивам. Ах, боже, кад ћу га мојим Васом назвати? Онда ћу му тепати, па ћу га звати Василицом! Но моја, боже ми опрости, матерентина залудила се за оном бабускером, пак и не гледи на њега. Шта то тамо шушти? Ах? мој Васа, мој Васа!