Поезија (Јововић)

Мило Јововић

Мила ми је поезија
Јер ми она радост буди,
Она ми је тумач прави
Осјећаја мојих груди.

С пјесмом пјевам српску славу
И набрајам див-јунаке,
С пјесмом штујем род мој мили
Дижући га над облаке.

С пјесмом гласим све по реду
Од Косова што се згоди,
Муке тешке, крвне борбе,
Које од тад Србин води.

С пјесмом жарком обожавам
Ове свете горе наше;
И њихове соколове
Што слободу сачуваше.

С пјесмом ми се – вај, на жалост –
Чешће суза оку јава,
Кад промишљам да брат брату
Зло радећи замку ставља.

С пјесмом ће ми душа млада
Занешена увијек бити,
И с њом ћу српском роду
Ловорови вјенац вити.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

Бар, М. Јововић, „Голуб“, број 17., у Сомбору, 1. новембра 1903., стр. 264.