Плаве легенде (Дучићеве песме)

ПЛАВЕ ЛЕГЕНДЕ
Писац: Јован Дучић


ПЛАВЕ ЛЕГЕНДЕ
Пријатељу Иви Ћипику

Човек и пасУреди

Црна песмаУреди

Прича о јакомУреди

На стениУреди

Мала принцезаУреди

ВечерњеУреди

Једне ведре ноћиУреди

Дубровачка јесенУреди

РавнодушностУреди

ЉубавУреди

ДелоУреди

Прехисторијска љубавУреди

На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје. То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства. Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша. А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком. То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.

Пролетња песмаУреди

Вечерње песмеУреди

ЧовекУреди

СунцеУреди

Острво папагајаУреди

РукаУреди

ОгледалаУреди

ОтровУреди

ЗохраУреди

ПророциУреди

Дубровачка песмаУреди

КазнаУреди

СветлостУреди

СрећаУреди

Песма о БогуУреди

ДруговиУреди

Песма о жениУреди

Јеврејска песмаУреди

СветацУреди

ЗиземаУреди

СемеУреди

Стари записУреди

Песма ХристуУреди

На раскршћуУреди