Plave legende (Dučićeve pesme)

←< Carski soneti

PLAVE LEGENDE Pisac: Jovan Dučić

Dodatak >→

PLAVE LEGENDE
Prijatelju Ivi Ćipiku

Prehistorijska ljubav

Na jednoj kamenoj ravnici nad ponorom, na nekom planinskom hrbatu, uhvaćeni su bili u strahoviti koštac prehistorijski čovek i gorila. Podjednako svirepi i silni lomili su se u tom očajnom zagrljaju u kome treba da umre jedan od njih dvoje. To je bilo zbog čovekove žene, koja je stajala na steni pored njih sa jednim krvavim cvetom u ustima, i gledala ljubomornog muža u osveti. Nema, zarasla u dlaku, i gadna, držala je ona na očajnim borcima svoj pogled pun nesvesnog zadovoljstva. Negde u daljini čuo se šum: možda šum mladog mora, ili šum stada mamuta u kakvoj obližnjoj šumi. Nebo je bilo puno svetlosti, strasti i požude, i kao da je iz njega padala neka nečujna azurna kiša. A kada se okrvavljeni i iznemogli rvači, učinivši svoj zadnji beznadežni napor, survaše obojica u ponor za njima, njihov se pad nije čuo, toliko je ponor bio beskonačan. Ženka, sa krvavim cvetom u svojim ružnim ustima, osmehnu se tiho jednim nežnim osmejkom. To je bio prvi osmeh jedne Frine i u isto vreme prvi osmeh jedne Ofelije.