Пијевац пјева да сване

* * *


[Пијевац пјева да сване]

Пијевац пјева да сване,
сјечу тарем да сатарем.
Пљувачом ташчицом,
она ће се сатрати
и раби божијој изагнати сјечу 5
из очију, из ушију.
Сјечу сијеку на небу,
а (Стеванији,) раби, падоше на земљу.

Иде Кристос кроз Енбију гору,
њега срета Криста бога мајка. 10
Кристос пита мајке своје:
- Ђе се јеси забављала, мајко моја,
од синоћ па до јутрос?
- Не питај ме, ’Ристе, сине мој,
нег ми донеси моћи од помоћи, од небеса, 15
да ове ране однесе,
сјечу (Стеванији) да однесе.
Отац и син и дук свети.

Заклињем те богом ’Ристом
и са часнијем крстом, 20
ђе те заста, ту те у рабе божије неста!

Милом богу ’вала,
да остане чила, ка’ је била;
и да остане ’итра ка’ и вјетар!
Мајка божији с неба сађе, 25
код (Стеваније) никакве бола не нађе;
ни сјече, ни жигавице,
ни тешке боле отровнице.
Ва имја оца и сина и светога дука.
Амин. 30

(10, с. 362-363)


Певач, место записа и напомена

Референце

Извор

  • Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 239-240. бр. 399.
  • Ардалић, Владимир. Басме. (Из Буковице у Далмацији), ЗНЖ, XVII (1912), с. 362-363.