[Пијевац пјева да сване]
Пијевац пјева да сване,
сјечу тарем да сатарем.
Пљувачом ташчицом,
она ће се сатрати
и раби божијој изагнати сјечу 5
из очију, из ушију.
Сјечу сијеку на небу,
а (Стеванији,) раби, падоше на земљу.
Иде Кристос кроз Енбију гору,
њега срета Криста бога мајка. 10
Кристос пита мајке своје:
- Ђе се јеси забављала, мајко моја,
од синоћ па до јутрос?
- Не питај ме, ’Ристе, сине мој,
нег ми донеси моћи од помоћи, од небеса, 15
да ове ране однесе,
сјечу (Стеванији) да однесе.
Отац и син и дук свети.
Заклињем те богом ’Ристом
и са часнијем крстом, 20
ђе те заста, ту те у рабе божије неста!
Милом богу ’вала,
да остане чила, ка’ је била;
и да остане ’итра ка’ и вјетар!
Мајка божији с неба сађе, 25
код (Стеваније) никакве бола не нађе;
ни сјече, ни жигавице,
ни тешке боле отровнице.
Ва имја оца и сина и светога дука.
Амин. 30
(10, с. 362-363)
