Пипери и Црнчани

0001 Бијела је вила кликовала
0002 С Кошутице високе планине,
0003 Те дозива у Црнце камене
0004 А на име Јовановић-Вела:
0005 „Чујеш, Вело, зло јутро ти било!
0006 „Ал’ не чујеш, ал’ се чут’ не смијеш,
0007 „Ка’ удари Пипер на Копиље,
0008 „И плијени овце свеколике.”
0009 Ного вилу нико не зачује,
0010 Но ју зачу Муча Раичевић,
0011 Збори вили с пенџера од куле:
0012 „Немаш кога кликовати, вило!
0013 „Ево данас до седам годинах,
0014 „Ка смо, вило, у рат с Пиперима,
0015 „Од њих су ни браћа погинула
0016 „Око сабље Бошка Јованова;
0017 „Ево, вило, дванаес годинах,
0018 „Ка’ смо у рат с Бјелопавлићима,
0019 „Од њих су ни браћа погинула
0020 „Око млада Боја Макошина,
0021 „А у село није ни камена,
0022 „До сам свега двадес и пет другах.”
0023 Па он скочи од земље на ноге,
0024 Те кликује своју сиротињу.
0025 Потрчало двадес и пет другах,
0026 Докле поточ у Китицу дође,
0027 У Китицу, више Петровићах,
0028 Ту претече овце и Пипере,
0029 И отеше овце Пиперима,
0030 И убише доброга јунака,
0031 Од Петровић’ Марка Премовога.
0032 А кад брду Ђурђевоме дође,
0033 Пиперима добар индат стиже,
0034 Уз Копиље сва Стијена листом,
0035 И с Црнцима боја заметнуше:
0036 Пуче једна пушка са Стијене,
0037 Те погоди Бошка Јованова;
0038 Ного пуче друга од Пиперах,
0039 Те погоди Мучу Раичева;
0040 Оба земља мртва дочекала;
0041 Ного трећа пуче од Стијене,
0042 Те погоди Радоја Андријна;
0043 И четврта пуче од Стијене,
0044 Те погоди Вујошев’ Андрију;
0045 Пета пушка пуче од Пиперах,
0046 И погоди Вујов’ Радосава,
0047 Све их земља мртве дочекала;
0048 Не остаде до двадес Црнацах,
0049 Мртве носе, и догнаше овце,
0050 А кренуше браћу да копају,
0051 Но им не да копат’ Бјелопавлић,
0052 Већ удари на поље Копиље,
0053 Плијенише овце свеколике,
0054 Ту наједно седам посјекоше,
0055 Не остаде ништа до тринаес.
0056 Тад’ закука дван’ес удовицах,
0057 Које ране тридес сирочади,
0058 Но се јави Стаматов-Иване:
0059 „А камо ве, небраћо Пипери?
0060 „Немојте ми прштит’ сиротињу!
0061 „Да се зајмим с Бјелопавлићима.”
0062 Пиперима пуче срце живо,
0063 Жао им је на свијету било:
0064 „Ха удрите, убила ве муња!”
0065 Убише се боја низ Копиље,
0066 Нагнаше их на врх Клисовика,
0067 Ту отеше овце свеколике,
0068 Па се бију низ гору Жупину
0069 До равнога Вуксанова гувна,
0070 Седамнаес посјекоше главах,
0071 Изљегоше на Копиље равно,
0072 Ал’ су дошле од Пиперах куме,
0073 Закумише, те се помирише.