Piperi i Crnčani

0001 Bijela je vila klikovala
0002 S Košutice visoke planine,
0003 Te doziva u Crnce kamene
0004 A na ime Jovanović-Vela:
0005 „Čuješ, Velo, zlo jutro ti bilo!
0006 „Al’ ne čuješ, al’ se čut’ ne smiješ,
0007 „Ka’ udari Piper na Kopilje,
0008 „I plijeni ovce svekolike.”
0009 Nogo vilu niko ne začuje,
0010 No ju začu Muča Raičević,
0011 Zbori vili s pendžera od kule:
0012 „Nemaš koga klikovati, vilo!
0013 „Evo danas do sedam godinah,
0014 „Ka smo, vilo, u rat s Piperima,
0015 „Od njih su ni braća poginula
0016 „Oko sablje Boška Jovanova;
0017 „Evo, vilo, dvanaes godinah,
0018 „Ka’ smo u rat s Bjelopavlićima,
0019 „Od njih su ni braća poginula
0020 „Oko mlada Boja Makošina,
0021 „A u selo nije ni kamena,
0022 „Do sam svega dvades i pet drugah.”
0023 Pa on skoči od zemlje na noge,
0024 Te klikuje svoju sirotinju.
0025 Potrčalo dvades i pet drugah,
0026 Dokle potoč u Kiticu dođe,
0027 U Kiticu, više Petrovićah,
0028 Tu preteče ovce i Pipere,
0029 I oteše ovce Piperima,
0030 I ubiše dobroga junaka,
0031 Od Petrović’ Marka Premovoga.
0032 A kad brdu Đurđevome dođe,
0033 Piperima dobar indat stiže,
0034 Uz Kopilje sva Stijena listom,
0035 I s Crncima boja zametnuše:
0036 Puče jedna puška sa Stijene,
0037 Te pogodi Boška Jovanova;
0038 Nogo puče druga od Piperah,
0039 Te pogodi Muču Raičeva;
0040 Oba zemlja mrtva dočekala;
0041 Nogo treća puče od Stijene,
0042 Te pogodi Radoja Andrijna;
0043 I četvrta puče od Stijene,
0044 Te pogodi Vujošev’ Andriju;
0045 Peta puška puče od Piperah,
0046 I pogodi Vujov’ Radosava,
0047 Sve ih zemlja mrtve dočekala;
0048 Ne ostade do dvades Crnacah,
0049 Mrtve nose, i dognaše ovce,
0050 A krenuše braću da kopaju,
0051 No im ne da kopat’ Bjelopavlić,
0052 Već udari na polje Kopilje,
0053 Plijeniše ovce svekolike,
0054 Tu najedno sedam posjekoše,
0055 Ne ostade ništa do trinaes.
0056 Tad’ zakuka dvan’es udovicah,
0057 Koje rane trides siročadi,
0058 No se javi Stamatov-Ivane:
0059 „A kamo ve, nebraćo Piperi?
0060 „Nemojte mi prštit’ sirotinju!
0061 „Da se zajmim s Bjelopavlićima.”
0062 Piperima puče srce živo,
0063 Žao im je na svijetu bilo:
0064 „Ha udrite, ubila ve munja!”
0065 Ubiše se boja niz Kopilje,
0066 Nagnaše ih na vrh Klisovika,
0067 Tu oteše ovce svekolike,
0068 Pa se biju niz goru Župinu
0069 Do ravnoga Vuksanova guvna,
0070 Sedamnaes posjekoše glavah,
0071 Izljegoše na Kopilje ravno,
0072 Al’ su došle od Piperah kume,
0073 Zakumiše, te se pomiriše.